Општинске новине

Прилози за историју Београда Др. Стеван 3. Иванић директор Централног хигијенског завода у Веограду

РазвоЈ здравствених и хигшјенсКих прилика Београда и градова Србије (Наставак)

Срби су изгледа много теже продирали са својим захтевима. У колико су успеваг' ли то је било само зато, што су имали својомј народном војском значаја за одрбрану аустријске владавине од Турака. Тако већ јуна 1719 граф О' Двијер заповедник Београда, моли да Њ.Ц.В. одобри грчкој нацији, да јој се дозволи, да се на наслеђеној земљи, међу осталим, и у Београду настањује, и куће у предграђу подиже као и једну цркву и да свој опстанак обезбеди дозволом трговине. Ово да се тиче како староседелаца, тако и досељерика грчке нације. 1 Извођење послова било је у почегку поверено директору инжињерије с1е Веои1 : !'е, из Брабанта, а доцније чувеном инжењерском пуковнику Николи Доксату. С обновом београдске вароши такође су се бавиле власти у Србији и изграђивале планове о тој обнови. У протоколу бечког ратног савета заведено је, да се предлог Доксатов по коме се водила преписка с комором прима на знање: 1) да се у будуће ниједном поједницу или грађанину неће издавати тапија, осим ономе који по одобреном плану хоће да зида. Што се тиче предложених поништења раније издатих тапиј,а, треба се споразумети с ондашњом администрацијом; 2) да се оним појединцима који су до сад зидали или хоће да зидају, дозволи осам слободних година. Место да им се кредитира потребан материјал, треба им исти уступити по што незНатнијој цени. У фебруару 1724 српска администрација у Београду послала је план са опширним извештајем и мишљењем како да се боље уреди немачка и српска варош. Тек у јулу је одговорено да ће овај пројекат бити прегледан, па ће се о њему донети одлука. У октобру 1724 године инж. 0ћг1б1:ег №к. Ооха! уоп Могез и(з1вештаваБечки дворски ратни савет ,,о узроцима зашто је био спрече|н да пошље главни нацрт Београда; шаље пот-

пуни пројект замишљеног Београда који се тиче, како његових угврђења тако и нове поделе (односно регулисања) улица с једним уз то израђеним потпуним објашњењем. У исто време шаље план, израђен од Обриста Лајтнанта Сулија уз његове примедбе учињење на тај план, (Н. В. план долЈази тајкође)". Априла 1728 забележено је да су сви грађанк српске народности молили, да се администрацији и поштованом Доксату нареди да им се одреди погодно место за изградњу кућа и да им се обезбеди неприкосновеност својине. На ову молбу дошао је одговор 28 априла да треба Србима дозволити у Београду једно место за зидање њихових кућа. У колико не постоји никакав приговор, могу такође добити и писмену гаранцију о неприкосновености осим у случају, ако се мора рушити у сврху утврђења, што се има разумети на случај' ратних времена. Дуцније у мају 1726 да би се потпомогло подизање кућа, одобрава се аДминистрацији у Србији, да се београдским становницима издаје цигла по јефтинијој цени, затим да им се за тапије као и за потребне промене не наплаћује више од 1 форинте и 30 крајцара, а за катастарску службу од куће само 2 гроша годишње. Да би се убрзала обнова вароши и подизање грађанских кућа, а како је било немогућно снабдевати циглама и потребе за утврђења и грађанство или оне што желе да зидају, принц Виртемберг је предложио у јуну 1725 да би било подношљивије, да се дозволи, самој вароши за пет или шест година, да на сопствен трошак подигне циглану. Исцрпније податке о изграђивању Београда налазимо у протоколу експедиције од 1727 на страни 1443. У овом акту обавештава генерал Марули, да шаље план и објашњења Обриста фон Доксата о изградњи вароши Бе-