Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 633

ограда и регулисању и отварању нових улица, с предлогом да се делом сасвим, а делом само делимице разруше неке војне, грађанске и приватне куће. И мада он, Марули, са своје стране нема ништа против овог плана, већ га шта више и потпомаже, ипак мора свестрано истаћи све тешкоће због којих се овај посао неће моћи тако брзо провести у дело. Нарочито, да се не би становници узбунили као да се предложене улице самовољно отварају, а они нспрестаном рушењу излажу, моли, да би Дворски ратни савет њему или управи, упутио један јаван акт, за умирење становнишва, да ово не мисли, да ће се регулација в.ароши и с тим у вези рушења кућа чинити самовољно и без краја. По овим плановима се изводило уређење Београда. Већ у септембру 1727 заведено је, да је администрација у Србији доставила извештај по тражењу неког Адама Гајера да му се додели земљиште на место љегово|г,Њему је због извођења утврђења порушена кућа, па тражи и накнаду издатака за подизање нове куће. Том приликом предлаже се и начин, како би се могао Београд калдрмисати и у ред довести без нар^очите сметње; од становништва. У августу исте године тражио се од Марулија извештај од кога је и на који начин дато обезбеђење за накнаду штете онима, чије су куће срушене због уређења тамошње вароши и отварања нових улица. У исто време се одобрава да се пробијање једне и друге улице ио утврђеном плану још ове годи;не иаведе. Ти су радови морали бити извођени у великим размерама, пошто се у септембру исте године тражи одобрење да би се поставио неки способан палирски зидарски мајстор за подизање радионице, јер се није могао наћи никакав цивилни архитект. У новембру наређује се да Марули са Доксатом тачно одмери, оцени и извештај поднесе, колико је и каквих кућа у Београду порушено и каква се нак!нада предлаже. Може ое признати оштета само оним сопстве-1 ницима који је траже. Изузимају се официри и чиновници који су населили празне напуштене куће. Око ове обнове и уређења Београда било је мнош преписке и морало се решити врло много заплетених питања. Поуздано је, да су се становници сваки час жалили и да су много што шта тражили па су се морала даваЈти објашњења Дворском ратном савету. Тако је Мјајрули у марту 1728 одговорио на допИс. упућен 10 марта, да се по молби поседника ново подигнутих кућа у Дугој улици оно што су молили за регулацију још постојећих старих кућа поступи, како је предвиђено по новом варошком регулационом плану, па да се и ови-

ма допусти да кредитован и још дужан материјал не плаћају скупље него што је то утврђено. У брзо генерал Марули шаље извештај о томе колико је потребно било, да се београдске улице што пре поправе или и покалдрме. У ту сврху требало би уступити градској општини томе намењен фонд. Око радова у Београду како на утврђивању града тако и на ургђењу варошког насеља било је много тужби, па је комора крајем јануара 1728 наредила, да се Доксат узме на саслушање због достава о раду на утврђењима и другим зградама у Београду. У исто време саопштава се, да се прегледају сви радови у Београду како на утврђењима тако и на уређењу улица и подизању кућа и да се утврди, да ли су по прописаним условима подигнуте, па да се штете процене, ма биле и несвесне. Рад се морао и прекидати. Александар Виртемберг у августу 1728 извештава да је рад морао бити прекидан јер није било довољно дрва за печење креча ; а и требало би добави^ ти и већи број зидара, јер их није довољно за подизање војних грађевина. Аустријанци су израдили генерални план Београдске вароши, и српске и немачке, и по том плану су за своје владавине и уредили варош. У том погледу су давали и многе олакшице грађанству, а било је и много протеста и жалби, јер су често ради просецања нових! и уређења старих улица или ради подизања других варошких потреба, рушили куће и експроприсали имања. Куће су се морале подизати по плану, па су се рушиле старе турске куће. Становништву су чињене олакшице у набавци грађевинског материјала, нарочито су давали циглу из државних циглана по нарочитој цени. У 1730 у фебруару Марули као командант Београда протествује против писања од 8 и 21 октобра 1729 у Штутгарским новинама, да се рђаво воде послови око утврђења Београда и да се злостављају занатлије на грађевини и захтева да се Доксату и њему потчињеном инжињеру Корпсу да потребна задовољштина (490). Ипак изгледа, да се послови нису водили како треба, јер већ у марту 1730 жали се зидарски мајстор Вернер, да му се никад не дају планови и профили за утврђења, као и дазавреме његовог присуства још никаква комисија није прегледала, да ли темељи које су други израдили имају потребну чврстину. Даље извештава да зидарске калфе неће да раде на надницу већ од кубног хвата. Зато моли да се не окривљује ако се десе неки неповољни случајеви или штета. У марту 1728 дошло је из Беча 200 зидарских калфи да доврше београдску тврђаву. У септембру исте године наређује се не само да се забрани да надзорни инжињери туку зидарске калфе, већ да се још једанпут објави да