Општинске новине

Стр. 690

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

жимо, да се и код нас може говорити о општинској самоуправи, и ако она није оног карактера, или је и далеко од њега^ која се узима за углед. У нашем народу општинска самоуправа увек је била популарна, и са њом су наше политичке организације често кокетовале. Наш народ и даље тежи за њима, јер верује да ће се у том случају и љегова реч чути. Прелазећи преко свих срачунатих крилатица о његовој незрелости и неспособности да управља сам собом, држимо да он има потпуног смисла за њих и да би се у великој већини, умео снаћи у њима. Стога му их треба дати, у колико је могуће ширем обиму, с обзиром велимо, на наше прилике, како политичке тако и друге, које несумњиво играју извесну улогу у том погледу. Јер треба имати у виду да између режима, који смо до скоро преживели и онога који гарантује тип енглеских самоуправа, постоји огромна дистанца, која се не може преко ноћ прећи. Ето то нас је и руководило да се оволико удаљимо од предмета, јер смо желели да покажемо неоснованост оних. захтева покретача ове анкете г. Сл. Видаковића, у којима се он залаже за енглеске самоуправе. Хтели смо дакле да укажемо потребу умеравања у тим захтевима, који морају увек имати пред очима оно што је било, што је сад, и што може бити после тога. Не улазећи детаљно у анализу одредаба о градским општинама данас важећег закона и у његов политички део, с обзиром на обимност ге материје и ограничен простор овог чланка, али претпостављајући, да ће се будући закон оснивати на демократским начелима, чији су главни принципи: бирање општинских управа и бирање путем тајног гласања, задржаћемо се на његовом финансијском делу и то више начелно. Досадашњи систем извора прихода градских општина, који је до скора могао бити умесан, услед разних пертурбација, које су се десиле на економском и финансијском пољу, данас не може задовољити. Такав систем почео је. изазивати велико незадовољство како у пословним круговима тако и код економски слабијег дела грађана, па чак и масовно организоване покрете („Господарска слога" и друге) услед јако осетљивих дажбина, које су градске општине, истина принуђене, почеле заводити. Посредним опорезивањем, градске општине се служе до крајњих граница могућности, тако, да се у извесним случајевима у том погледу безобзирно поступа. Пример са трошарином на животне намирнице то најбоље илуструје. Док се раније трошарина убирала на један најужи број потрошних предмета, данас не постоји предмет који не подлежи трошарини, и трошаринске тарифе изједначене су, а у колико нису изједначене, све се више иде за

тим, да се изједначе са царинском тарифом. Међутим, губи се из вида не само, да трошарина није царина, већ да та два појма огромно диференцирају. Док се царином на пример, држава као суверена служи не само у интересу свога фиска, већ и као заштитном мером, дотле трошарина ни у ком случају не би смела служити и тој другој сврси, јер би се у место царинских баријера на граници државе, ове испречиле на целој државној територији, а где би нас то одвело, није тешко погодит|и. На жалост, са тим се већ увелико експериментише, без обзира на тешке последице, које неминовно следују. Али није то случај само са трошарином. И у таксеном опсегу прелази се често и преко примарних начела, којима се постављају границе у правима државе и самоуправних тела у погледу јавних дажбина. У овом погледу од нарочитог је значаја двоструко, односно троструко оптерећење извесних објеката, односно послова, што се ничим не може правдати, па ни изузетно тешким финансијским приликама градских општина, јер нема тога објекта, односно посла који могу издржавати, без тешких последица, и државно и бановинско и општинско оптерећење. Разграничење извора прихода, тако да ни један не може служити два сопственика, неопходна је потреба, која се неминовно мора спровести. У овом погледу прошле године Министар финансија учинио је много, укидајући бановинама право на један огроман број такса којима се је дотле служила и држава и бановина, дајући бановини за то еквиваленат на другој страни. Из тога излази да је питање општинских финансија, односно општинских извора прихода, у тесној вези са државним и бановинским финансијама, односно са државним и бановинским изворима прихода. С тога се при испитивању општинских извора прихода и комбинирању са њиховим преуређењем, мора непрестано имати на уму државни и бановински извори прихода, што, сасвим је разумљиво, проблем и чини компликованим, јер ма какве комбинације прављене са изворима прихода који припадају у целости или делимично држави или бановини, мора се рачунати са компензирањем, пошто се решење проблема не може спровести на терет неког државног или бановинског извора прихода а без одговарајућег обезбеђења државе, односно бановине. Да се укине трошарина на животне намирнице и предмете намењене погону и индустрији и средствима производње, као и извесне таксе, које служе као извор прихода и општини и бановини и држави, указао би се дефицит у буџетима градских оопштина за око 250 милиона динара. Ако од тога елиминишемо 100 мил. динара, који би пали на Београдску општину, а што би требало да покрије један општи а минимални допринос, разрезан на све грађане Југославије, разуме се по прогресивној стопи,