Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 689

се бранити. За овај врховни циљ морају се употребити сва средства. Такво је једно сретство и контрола централне владе над целокупном администрацијом земље. Ми је имамо, она је нама потребна! и ми хоћемо да је очувамо. Она нам даје полицију, као и војску. Она нам допушта да обавимо локалне службе помоћу својих пријатеља, поузданих људикоји ће нас послужити у свима приликама. Она спречава да локална тела, кој.а у даном тренутку може обузети извесно незадовољство, постану локална средишта јавних отпора или тајнихзавера. Ако би таква тела располагала великим материјалним изворима и надзиравала политику, или била у сваком случају довољно снажна да утичу на масе народа, она би могла претстављати опасност. Ми им не смемо дати могућност, да таква постану". Даљз и сам народ у Француској није тражио локалну самоуправу већих размера. Он није толико мрзео да се њиме управља, као што се некада управљало, и до извесне мере и данас, у Енглеској и Америци, он много више воли да се њиме управља добро, него да сам собом управља. Политички филозофи и практични политички реформатори, од Токвила па све до наших дана, саветовали су французима да се угледају на пример Сједињених држава, који је достојан подражавања. Романсијери су им говорили да је централизација нарушила локални социјални живот исто тако као и политички живот целе Француске. Али Французи су слушали ове савете, не мичући се и не излазећи ма с каквим захтевом који би покренуо министре на рад у том правцу. Спроводећи потпун план самоуправне владавине, ниједна политичка странка не би стекла толико поверења, да би њиме могла надокнадити све тешкоће предузећа, као и све немире који би се могли доживети пре но што народ буде научио да разумно рукује таквим начином владавине. Има и таквих људи, који ће вам кришом рећи — што нико не би хтео јавно изјавити да Француска не би много добила, ако би поверила веће функције својим општинама, од којих већина, ни прошлошћу ни социјалним условима, није оспособљена да их може разумно вршити; руководство јавних послова пало би, вероватно, брзо у руке говорљивих демагога или лукавих сплеткаша; покретну снагу претстављао би лични интерес удружен фанатизмом, негде пљачкашким, а негде верским или антирелигиозним. Локалну самоуправу не би требало дати све док један народ не научи да се њоме служи". Брајс се сам пита: „Како ће он то научити ако не пробом и вежбом?" Па сам и одговара: „То је стари проблем на коме се увек и мислиоци и политичари подвајају. Пливање се може научити кад се загази у воду; али, ако уђете не знајући да пливате, ви сте у опасности да потонете. Они који познају историју Швајцарске,

Америке и Енглеске не поричу ову опасност, али држе да вреди изложити јој се". За Швајцарску Брајс каже, да је локална самоуправа била чинилац од највеће важности, не само као основа административног система, него и с тога што је искуство, које је народ стекао у раду с њом, претстављало један од главних разлога са којих је он имао успеха у примени републиканских установа, нигде иначе на другом месту у Европи, самоуправа није била тако потпуно остављена у руке народа као овде. Швајцарци су сами истицали самоуправу као сретство политичког васпитања грађана и неговања осећањд грађанских дужности; као сретство које омогућава Влади да своју делатност искористи у интересу целе заједнице, а да при том не жртвује локалну иницијативу и не учини централну власт сувише јаком и неиздржљивом. По уставу наше Краљевине, општине су самоуправна тела. Али се њима особеним законима могу ставити у дужнос(т и акта управне власти и оне их врше под надзором одређени.х управних органа. Значи, дакле, да је устав оставио широко поље организацији општина као самоуправних тела и да се по њему законодавац може кретати по својој вољи, изузев што у овом случају општина мора имати два круга послова: оне, које врше самостално као самоуправно тело и који спадају у њену властиту надлежност, и оне који спадају у њену пренесену надлежност и које као нижа управна власт врши по упуствима централне власти. Према свему изложеноме поставља се питање, да ли општинске самоуправе може бити само тада, ако је у погледу своје властите надлежности потпуно неовисна од централне власти, тј. ако општинска власт стоји само под надзором централне власти, али не и под њеним заповестима, или се, како каже Лаза Костић, могу изводити читаве градације самоуправе, образовати ступњеви и установљавати нијансе. Даље, да ли се и какве општинске самоуправе ;могу организовати код нас, с обзиром на наше уставне прописе, и политичке, економске и друге прилике? Ми стојимо на гледишту да о општинској самоуправи може бити говора и онда, кад она није баш типа Енглеског или Швајцарског, отуда се и јавља нови термин за самоуправе уопште, па се називају „ширим" и „широким" што значи, да могу бити п „уже" као и „најшире''. У прилог овог гледишта наводимо горње мишљење Лазе Костића) о градацији, ступњевима и нијансама самоуправа, Федора Никића, о правој, бледој и избледелој самоуправи, као и Брајса, који на једном месту каже, да су сеоске локалне самоуправе у Швајцарској и Сједињеним државама достигле најпотпунији развитак, што значи да их има и мање развијених. С обзиром на то, исто тако др-