Општинске новине

Правна хроника Спорови по Закону о град. општинама пред ДрАавним саветом

I „Жалбу иротиву одлуке надзорне власти којом се, на основу § 134 Закона о градским општ., задржава од извршења одлука градског већа може поднети Државном савету само градско веће односно председник градске општине". (Одлука Држ. савета). Доследно при^нципу постављеном у чл. 18 у в. чл. 16 Зах. о Државном савету и управним судовима, по коме појединац коме би актом управне власти било повређено какво право, или лични и непосредни интерес заснован на закону има право жалбе на једну вишу управну власт а противу њене одлуке право тужбе управном суду, и Закон о градским општинама одредбом § 143 предвиђа, да се против одлуке градског већа жалба може поднети надзорној власти. То је, према § 130 надлежна Банска управа а у градовима Београда и Панчева Министар унутрашњих послова. Противу одлуке, пак, надзорне власти, ако је странка и том одлуком незадовољна, има се поднети тужба Управном суду ако је надзорна власт банска управа а Државном савету ако је Министар унутрашњих послова. Но надзорна власт не расматра одлуке градског већа само по жалби. Према § 133 Закона о градским општинама претседник градске општине дужан је доставити у року од 8 дана надзорној власти оверен препис записника сваке седнице градског већа. Надзорна власт, према § 134, дужна је у року од осам дана по пријему записника образложеним решењем, заснованим на законским прописима, задржати од извршења ону одлуку градског већа која би била противна постојећим законима и законским наредбама власти, или којом се прекорачује делокруг власти. Противу овакве одлуке надзорне власти Закон о градским општинама (§ 134 ст. 3) допушта специјално правно срество у виду жалбе Државном савету. Ту жалбу може поднети и председник градске општине и без одлуке градског већа. У пракси код примене овог прописа поставило се као спорно да ли овакву жалбу противу одлуке надзорне власти, којом се задржава од извршења одлука градског већа, могу поднети и поједини градски већници одн. и друга интересована лица. Спор се поставља на овај начин: Одлуком Банске управе у Новом Саду од 2 августа 1935 г. бр. 50252, задржане су од извр-

шења, на основу § 134 Закона о градским општинама, одлуке градског већа у Петровграду под бр. 1—11 од 21 јуна 1935 г. Против ове одлуке Банске управе уложили су жалбу градски већници Козловачки Рада и Гардиновачки Жива, коју је Банска управа под бр. 51812 од 20 августа одбацила као недопуштену, са разлога што је нашла, да поједини градски већници нису овлашћени § 134 Закона о градским општинама да поднесу ову жалбу ( , а с тим, да противу те одлуке могу поднети жалбу Министру унутрашњих послова. Противу ове друге одлуке жалиоци су, поступајући по упуту, поднели жалбу Министру унутрашњих послова преко поменуте Банске управе. Ову жалбу са актима предмета доставило је Министарство унутрашњих послова Државном савету на надлежност у смислу § 134 Зак. о градским општинама и § 10 Зак|. о општем управном поступку. Код решавања овог предмета за Државни савет се као претходно поставило питање, да ли уопште постоји његова надлежност за решавање јер у питању није била жалба противу одлуке надзорне власти којом се задржава одлука градског већа од извршења већ одлука надзорне власти — Б. управе којом се жалба странке на њену одлуку, донету по § 134 Зак. о град. општ., одбацује као недопуштена. Државни савет је прихватио надлежност и у овој ствари и зато дао овакво образложење: „Према § 134 Зак. о град. општ. против одлуке надзорне власти о задржавању од извршења одлуке градског већа има места жалби Државном савету (ст. 3), који има у року од месец дана донети своју одлуку (ст. 4). Према томе, за решење питања, да ли је надлежна власт по закону поступила и у смислу овога прописа задржала од извршења одлуку градског већа, надлежан је Државни савет. Но у овом закону није изрично предвиђено ко је надлежан да решава по жалби против одлуке Банске управе, којом је одбачена као од неовлашћеног лица поднесена жалба градских већника противу одлуке Банске управе о задржању одлуке градског већа од извршења, што је овде случај. А кад то у закону о градским општинама није изрично прописано, имају се применити општи прописи закона о општем управном поступку. А по тим прописима, § 120 сх. 1 3. У. п., била би надлежна виша управна власт т. ј. у овом случају, Министар унутр. послова. Но у томе случају тај исти пропис наређује да ће виша власт ако нађе да је жалба умесна донети одлуку о томе заједно са одлуком по главном предмету. Значило би према томе да би у овом случају и одлуку по главном предмету заједно са претходним питањем имао донети Ми-