Општинске новине

Стр 708

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

но за правилно лечење ових болесника, као: чист ваздух, добра храна, Сунце, душевни и телесни одмор и др. Ове постеље, посебно узевши, м'огу се поставити свуде где се М10гу наћи и остали услови, а првенствено у пољу и у шуми, али могу бити и у обичним одајама, на крову или балкону куће или још боље под неким' дрветом у башти; колективно, пак, постеље за туберкулозне могу доћи само у нарочито за то конструисане зтраде као: санаторије, болнице, азили, преноћишта, колонија и др. Све ове зграде могу бити и од нај.прости|ег материјала а да не губе ништа од своје куративне вредности, само ахо су остали услови испуњени. Погрешно је, дакле, мишљење, да ове зграде морају бити и луксузне, јер то у ствари само поскупљује лечење Санаторији су, нема сумње, за данас најактивнија оруђа за лечење туберкулозних болесника, јер се у њима постиже највећи проценат оздрављења, под претпоставком, наравно, да се лечење болесника отпочне на време и продужи довољно дуго. На жалост, поред свих добрих страна у погледу индивидуалног лечења болесника, санаторији имају озбиљних недостатака када је у питању лечење туберкулозне масе, које управо претстављауј најтеже питање у борби против туберкулозе. Доиста, снааторије су скупе установе и, према томе, приступачне само једном малом, привилегисаном броју болесника, доброг имовногстања и код разних друштава осигураних лица, док за сиромашне и средњег материјадног стања болеснике, интелектуалце, чиновнике, мале привреднике, занатлије и др. (какав је гро београдског становништва) који претстављају управо туберкулозну масу, оне су затворене као и да не постоје. На тај начин највећи број туберкулозних болесника, не могући наћи места у санторијаама, остају не само без могућности правилног лечења, већ и без могућности изолације и тако без своје кривице постају изворима туберкулозне заразе. Санаторије, према томе, због скупоће режија неподесне су за лечење туберкулозне масе а тим прз за смештај исте. У новије време лечење туберкулозних болесника врши се;, и то с великим успехом, разним операцијама које се могу врло до5ро изводити и по болницама. Како су болнице сразмерно јевтиније установе, то би се за исте паре могао установити много већи број туберкулозних постеља по болницама тако да би се онда могла збринути и туберкулозна маса. Истина је да болнице за туберкулозне постају сваким даном све достојнији парњаци, да не кажем ковкуренти, санаторија у лечењу туберкулозних болесника, Ако овима додамо још и постеље по азилима за неизлечиве и изнемогле туберкулозне болеснике, који су понајопаснији за ширење болести, онда смо у главноме рекли где и ка-

ко се могу смештати туберкулозни болесници Београда! Ово су три главна оруђа у борби против туберкулозе, наравно да нису и једина, јер где она постоје и правилно функционишу, ту туберкулоза узмиче. Нема данас ни једне државе, . која би се убрајала у ред културних дрдржава да нема Једно или сва три оруђа. Исто тако нема ни једног већег граца на свету који поред установа модерних градова нема своју болницу па и азил за своје туберкулозне грађане. Ако цивилизација својим развијеним и тесним међуљудским и међународним комуникацијама сваке врсте помаже ширењу туберкулозе по свету, само просвећеност и увиђавност, култура, народа може да је сузбије и данас, заиста, степен културе једног народа мери се, поред осталога, још и по његовој смртности од туберкулозе. Културнији је онај народ који мање умире од туберкулозе, а мање умире од туберкулозе онај народ који се боље бори против ње, што у ствари није тешко када знамо да туберкулоза напада само незналице и необавештене или аљкаве и равнодушне. Сваки народ, који уме да се ослободи од свога људског непријатеља с поља, достојан је хвале, а када је тај непријатељ унутра, на дому, као што је туберкулоза, па се народ и њега ослободи, онда он заслужује још веће признање. Да се опет вратимо на малу Данску. За ову земљу говорило се до скора да „има нечега трулога у себи"; али када је та „трула Данска", користивши се тековинама модерне медицине, технике и науке у опште, успела да смртност својих грађана од туберкулозе сведе на најнижу тачку у Европи, онда је право, мислим, да се та земља уброји у ред великих и богатих културних држава, У томе погледу Данска је заиста једна културна држава. А како стојимо ми? Бедно! У нашој држави има око пола милиона туберкулозних болесника, видели смо, међутим туберкулозних постеља има нешто више од 3.003. Код нас туберкулозни болесници лече се по болницама још заједнички с осталим болесницима! У Београду је још го.ре, управо најгоре, јер за туберкулозне Београђане нема ни једне једине јавне и слободне постеље, а број туберкулозних болесника, међутим, је врло велики. За наш Београд може се рећи да има три лица. Прво је: Београд дивног положаја, широких и чистих улица и величанствених палата. То је наш, свуда већ познати, Лепи Београд, којим треба да се поносимо. Друго лице је Београд иза дивних фасада палата са мрачним, тесним и влажним одајама, често претрпаним људима и стварима, са нечистим двориштима, блатњавим или прашњавим улицама. То је прљави Београд, кога треба да се стиди-