Општинске новине

београдске новине

Стр. 715

За разлику од других спортских паркова наш би чинио и тај изузетак, што у њему не би био главни државни стадион, за који је резервисано друго место. Али, баш ова околност може бити од користи, кад се има у виду да се на главном стадиону често пута морају дозволити и ј,авне манифестације, које немају чисто спортско обележје. Иначе, све врсте спортова (лака атлетика у свима својим дисциплинама, ногомет, хазена, тенис, јахање, бициклизам, зимски спорт; санкање, сличугање, спорт на води: пливање, веслање, ватер-поло итд.) биле би овде заступљене, сем голфа. Вртарској обради морала би се посветити нарочита пажња, и велике површине биле би паркиране. Услед изобиља воде, одржавање биљних култура, било би знатно јефтиније. Тако обрађен спортски центар претстављао би у истини парк народног здравља. 8) Спортске колонијв Не дају се ни замислити без воде, те зато се за њих предвиђа онај уски али дугачки појас земљишта поред оЗале савске дуж Обреновачког пута, све до границе атара, а у површини од 25 Ха. Свака парцела имала би своју обалу, приступ друмом и реком. Из здравствених разлога дунавска обала не би могла да се искористи за овај циљ, тим пре, што је она резервисана за друге сврхе (индустрију, депое, пристаниште итд.). Београд за ову врсту социјално-здравствених установа мора искористити дз максимума оно, што му сама природа пружа, ако не жели да му се пребаци некултура, назадњаштво и нерационалност. И заиста: имати једну реку као што је Сава, такорећи лековиту а не искористити је у здравствене сврхе, значило би — један социјалан злочин! 9) Лвтњв колоније Исто тако природно је да се и оне развијају на речним обалама, код већ немамо у близини места са надморском висином, која би могла преузети значај ваздушних бања у смислу куративном. А, када је већ реч о обалама, онда ћемо увек савске претпоставити дунавским. Једно, из разлога што се ради о води, као што је већ споменуто много здравијој, Док друго, из разлога што су прве много мање изложене нездравим ветровима. Опорт)гно је, да летње колоније буду мало више удаљене од насеља. Оне се могу развијати и ван граница атара, али њихова изградња и ако не мора бити типизирана, не сме бити и неконтролисана, законе би стекле све оне негативне атрибуте Јатаган-ма\ских насеобина. Узгред буди речено, њихвој, изгра^њи могло би се дати и фолклорско обележје шумадијских села, као нешто јефтино, специфично и наше, али нешто, што би се мрало модифицирати, а нарочито у смислу хигијенскије функционалности и практичнсти.

Ми предвиђамо за то целокупну површину Мале Аде зв. „Међица" од 13,60 Ха, која може послужити овој намени и без амелиорисања И ако релативно и сувише близу матичног насеља, она је за ову сврху ипак подесна, јер је одељена од њега водом и спортским центром. 10) Баштенскв колонијв (породичнв градине или шзв. Шребвровв баште Ни ова потреба не:ће мимоићи сутрашњи Београд. Около велеградских насеља на западу, оне ничу као печурке после кише. Оне су продукат оних времена (почетак прошлог столећа), када се појавила тежња за здравијим становањем. Индустријски и трговачки развој градова у минулом столећу проузроковао је бабилонске конгломерације у виду велеградских насеља са свима штетним условима по људско здравље. Градило се интензивно без обзира на светлост и ваздух. На место дворишта и вртова ницали су читави кзартови т. зв. Миетскасернен (касарне под најам) — легла туберкулозе и других болести, како би се искористио сваки м 2 скупоценог варошког земљишта. Безскрупулозни материјализам крчио је себи пут. И као реакција на све ово, појављује се породична градина, као првокласно противусредство. Значи да је она у првом реду социјална установа. (Ми смз о баштенским колонијама написали једну детаљну студију — види часопис Београда ,,Београдске општинске новине", бр. 3 од 1932 год. стр. 206 до 214). Чини се, да Београд у свом беспримерном материјалном развитку тек почиње да преживљује све те недаће и да ће и он морати прибећи свим оним здравственим противумерама, које су други градови још у минулом столећу отпочели да примењују. По овом пројекту резервишу се простори за баштенске колоније и то: 30 Ха у Панчевачком риту 5 Ха у Вишњици 30 Ха у Макишу. Сви ови терени подесни су за развиће и просперитет баштенских колонија, јер обилују водом, приступачни су, и што је главно у суседству оних земљишта, која су резервисана за индустрију, те према томе, предвиђене су колоније тамо, где ће се њихова потреба највише и осетити. 11) Градска Ботаничка башта Предвиђа се на место старог општинског расадника, у ствари тамо где је већ отпочета њена изградња. Она не значи ништа друго, него један општински терен ограничених димензија, паркиран по једном нарочитом ботаничком систему. Другим речима: то је јавни парк — шеталиште са једним специфичним задатком. У, нашем конкретном случају она