Општинске новине

Стр. 716

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

чини саставни део Малог Калемегдана. Она не сме да има научно-ботаничке претензије, јер за то већ постоји у Београду универзитетска ботаничка башта. За разлику од ове, њен је циљ пропагандистичко-вртарски, т.ј. у њој ће бити изложено на прегледан начин као у једном трговачком излогу сво растиње, које Београђанин може да има у својој сопственој башти. Ту ће бити заступљене и све биљке, које се налазе по београдским парковима и шумама, и све те врсте моћи ће се на овако ограниченом простору боље посматрати и њихов узраст и здравље контролисати. 12) Градски Зоолошки врт Његова изградња комбинује се са изградњом ботаничке баште. То су две комуналне установе, Које служе идентичним циљевима, т.ј. забавним и поучним. Зато се и поедвиђају заједно. За градски зоолошки вот резервише се целокупна површина ботаничке баште, дечје игралиште на Малом Калемегдану, које ће ући у састав зоолошког врта и један суседни градски ров Београдске тврђаве. Дакле, простор од око 6 х /2 Ха, који је сасвим довољан за ову сврху. Овом избору места може се ставити као протуразлог да је сувише близу београдског центра, те да постоји бојазан од тобожњег кужења варошког ваздуха од појединих животиња. Међутим, ова претпоставка је неоснована, кад се има у виду, да се данас изграђују модерне зоолошке баште са канализацијом и водоводом, а стајалишта животиња от бетона. Таква животињска насеобина мање је опасна за становништво града, него ли многа дивља јатаган-малска насеља, па макар она била и људска. Осим тога, ова установа се предвиђа у једном великом парку, где она чини само један незнатан део његов. Београду треба једна мала зоолошка бапта, али добро уређена. Затим, она мора бити близу, приступачна и сиромашнијим слојевима грађанства, а нарочито деци. Чинећи посету истој, они не смеју бити изложени трошковима за употребу превозних средстава. Ти слојеви једва ће моћи да плате улазницу ггсотребну за одржавање врта. Зоо-баште удаљене од насеља унапред су осуђене на пропаст. Осим тога, такве баште, поред добре везе, изискују знатно повећање инвестиције за воду, осветљење и канализацију. Што се на изабраном месту може постићи са неколико десетина хиљада, на удаљенијим би било мало неколико стотина хиљада. Топографски изабрани простор је идеалан за зоо-постројења. Он пружа невероватне могућности обраде и то са релативно незнатним средствима. О томе смо прибавили мишљење како наших, тако и страних еминентних струч-

њака. Поједине животињске насеобине овде се дају реализовати такорећи без новца. Затим сав амбијент, који произлази из суседства са древном тврђавом, даје врту једну оригиналност више, а појачава и ефекат дивље звери, који се код других мора вештачки постизавати. ТТТто је нарочито препоручљиво код једне овакве установе, то је, да се она постепено развија и заједно са насељем напредује. Зато, увек треба почети у малом. Тако смо, хвала Богу, већ и почели. 13) Градски парк за Палилулу и Дунавски крај Овај велики и јако насељени део Београда остао је потпуно без јавног шеталишта. Међутим, ако се градско зеленило данас сматра не као луксуз, већ као нешто што треба свима равномерно поделити, т.ј. као нешто насушно, то се намеће неумитна потре5а, да се регулационим планом изврши корекција у озом делу Београда. Зато се овде и предвиђа иселење универзитетске бо^ани >ке баште са простора, који сада заузимау центру вароши у површини од 4 Ха! и 81 ар., и претварање овог земљишта у јавни општински парк. И заиста, ни мало ни је опортуно, да се један део града, и то јако насељен, у ужем центру, умртви у саобраћајном погледу једном установом, која заузима велики простор и којој није место ту. Такав положај јој не одговара нити по њеној намени, нити по карактеру саме институције. Зато и постоји зонирање градова да све у једном насељу добије одговарајуће месго, како би целокупан распоред одговарао целисходности и многостраним потребама градског живота. У људским агломерацијама однос је веома сложен и он се мора решавати несебично ради просперитета целине. У нашем конкретном случују иселење унивеозитетске ботаничке баште из центра на периферију града, из ужег у шири грађевински реон, или чак у заштитни појас, било би од обостране користи, како за саму башту, тако и за овај веома важни и, као што је већ речено, густо насељени део града. У сваком случају, она не може остати у једном кварту, који граничи са будућим главним пристаништем и другим прометним центрима, у делу града где је индустрија већ разви-ена. По природи својој универзитетска ботаничка башта (где је приступ публике забрањен или у најбољем случају само веома ограничено дозвољен) спада у објекте зеленог појаса. Њена евакуација би била веома лака и скопчана са трошковима веома незнатним у сравњењу са користима, које би се оваквим распоредом добиле. Предложено место ново за унивеозитетску ботаничку башту означено је под тач. 15) овог излагања.

(Наставиће се)