Општинске новине
београдске новине
Стр 929
гледе-анализе здравственог и социјалног стања деце у нашим градовима. Крајњи резултати ових социографских проучавањао бјављени су у току 1936 год. у статистичком изводу у београдским листовима, а шеф Канцеларије Савеза градова приказао је господи претседницама југословенских градова (приликом скупа претставника градова 19-1Х- 1936 г. у Дубровнику) графичке прегледе и мапе о висини моралитета деце по нашим градовима. Тај I рафичко-статистички материјал, коме су г. г. претседници градоза поклонили своју пуну пажњу, имао је индикативан карактер: гда и у коме је граду Југославије нарочито потребно појачати акцију на дечјој заштити и пре свега, дати што издашнија комунална сретства за спровођење једне планске дечје заштите у дело. Главни одбор Уније благодари управи Савеза градова на сарадњи и подвлачи да је координација овог рада најбоље јемство, за пун успех акције на пољу дечје заштите. Југословенска унија за заштиту деце пустила је у продају 200000 срећака лутрије у корист сиромашне деце. Срећке се продају по цени од 10 динара а главни агодитак је дар Н>еног Величанства Краљице Марије, поред већег броја других згодитака од вредности. Ова лутрија треба Југословенској унији да повећа материјална средства потребна за рад на остварењу постављених задатака. Годишњи извештај Надзорног одбора поднела је г-ђа Перса Продановић. Извештај главног и надзорног одбора, као и завршне рачуне и предложени буџет, скупштина је примила једногласно. Затим се прешло на врло живу и плодоносну дискусију по свима актуелним проблемима из дечје заштите. Г. др. Бранко Муачевић (Осијек) критикује секцију Загреб и тврди да се та секција Уније није довољно афирмирала. Г. Лазаревић говори о раду Београдске секције Уније. У секцији Београд учлањено је преко 80 држава, те је у пуној мери извршена координација рада. Подвлачи разумевање и тоиао пријем на који је код претседника Београдске општине Господина Владе Илића наишла Унија у погледу решења питања уличне деце у Београду. У најскоријем времену око 60 уличне деце биће збринуто у једном дому, кога ће створити Београдска општина. Проф. Д-р Ал. Костић износи узроке недостатка кооперативног смисла код бановинских и локалних секција Уније. Г-ђа Лепосава Петковић документује рад наших жеља на дечјој заштити. Д-р Милан Петровић говори о финансиским приликама Уније. Г-ђа Нака Спасић подвлачи значај Балка^ског конгреса дечје заштите, који ће се 1938 год. одржати у Београду. Подвлачи ,да је претседник Београдске општине Господин Влада Илић показао пуно интереса за питања и циљеве Уније, па ће и приликом Балканског конгреса изаћи Унији у сусрет, као што је Атинска огнптина помогла приликом конгреса у Атини. Д-р Ђура Јовановић говори о Јваштити деце у Дунавској бановини. Д-р Лзуб. Вуловић образлаже потребу учешћа претставника стручних установа у раду Уније. Говори такође о породичној зарази туберкулозом, као и о питању школском. Туберкулозни учитељи успостављају највећу опасност за ученике, али се о томе не води
рачуна. Д-р Фетих и Јагодић (претставници словеначке секције Уније) поднели су цео низ предлога о законској заштити шегрта, о здравственој заштити школске деце, о домовима за душевно заосталу децу; о оснивању обданишта поред индустријских предузећа; о установљавању саветодавних тела за избор позива, нарочито за шегрте итд. Г. Д-р Милош Тз. Поповић, поднео је врло обиман и статистички документован референт о проблему дечје заштите у односу на закон о деци. Подвукао је, да је гл. одбор Уније изабрао г.г. проф. Д-р Матеју Амбрашића, Слободана Ж. Видаковића и Д-р Милоша Ђ. Поповића да израде предлог за доношење закона о заштити деце, а да он својим рефератом жели да подвуче сву тежину социјалних ирилика под којима наша деца живе, као и да докаже потребу низа радикалних мера на пољу дечје заштите и социјалне политике уопште. Износи стагистичке анкетне податке комуналног бироа Канцеларије Савеза градова о моралитету наше градске деце, као и о станбеним и исхранбеним приликама те градске деце. Даје обимне податке о економским приликама на нашем селу. Тражи закон о заштити све деце и увођењу социјалног пореза за дечју заштиту. Реферат г. Д-р Поповића саслушан је са пажњом. Д-р Милан Петровић, на реферат г. Д-р Поповића, пледира да се место предложених радикалних метода иде евулутивним путем у питању дечје заштите. Г-ђа Д-р Марија Гајић-Вајс говори о потреби једног савременог закона о дечјој заштити и о осигурању сретстава за његово извршење. Подвлачи потребу најшире социјалне акције организоване дечје заштите у борби против туберкулозе јер је још увек сваки четврти дечји гроб детета умрлог од туберкулозе. Истиче значај комуналне дечје заштите. Госпођица Милена Атанацковић на крају свога говора саопштава скупштини да је у предлог финансиског закона унето овлашћене да се закон о заштити деце из 1922 год. измени према садашњим приликама. Треба ауторитетом Уније настати да се то прими од законодавних форума. На скупштини је извршен избор једне трећине чланова главног Одбора, те сада гл. одбор Уније сачињавају: претседник проф. Д-р Јосип Шиловић, сенатор и б. бан (Загреб); потпретседници г-ђе Нака Спасић и Лепосава Петковић и проф. Д-р Матија Амрожић. Секретари проф. Божидар Зечевић и проф. Антон Скала. Благајник Д-р Милан Петровић. Чланови гл. одбора г-ђица Мирка Грујић, г-ђе Зорка Влајић, Вера Перовић, Милена Атанасковић, Мила Лазаревић, Олга Богдановић — из Београда; Даринка Базала (Загреб), Душанка Вићентијевић (Скопље), Д-р Десанка Ростовић (Загреб) Вида Новак (УБубљана) Д-р Катарина Макфел (Нови Сад), господа: Васа Лазаревић, Д-р Милош Ђ. Поповић, проф. Д-р Александар Костић, Слободан Ж. Видаковић, Д-р Александар Стефановић, |и: Д-р Љубомир Олић — из Београда; Д-р Јован Ненадовић (Нови Сад); Д-р Бранко Муачевић (Осијек); Д-р Марин Ивић (Снлит); Д-р Ото Фетих (Љубљана), проф. Д-р Ернест Мајерхофер (Загреб) итд. У надзорном одбору госпође Перса Продановић, Јела Спасић и господа Д-р Хранисалав Јоксимовић (Скопље) и Д-р Фрања Горшић... —