Општинске новине

Урбанистичка хроника Г. проф. Херман Јанзен у Београду

На путу из Анкаре за Берлин посетио ,је прошлог месеца Београд, г. Херман Јанзен, архитект и,професор Техничког факултета у Берлину. Професор Јанзен је једна од највиђенијих фигура на урбанистичкОм пољу Немачке и припада оснивачима модерних урбанистичких праваца, који се више заузимају за здраво и хигијенско решење града него за његов репрезентативни изглед. Помоћу безброј одличних регулационих планова (преко 70 само за Немачку"), професор Јанзен је стекао име које је прешло и преко граница државе. После добивене Г . про фесор Херман Јанзен награде на међународном конкурсу и расписаког поновног ужег конкурса између њега и једног француског урбанисте за израду регулационог плана за Анкару (Турска), проф. Јанзену се додељује упадљиво боља прва награда, чиме добија да регулише нову турску престоницу. Као човек од акције и огромног искуства, са паролом: „Радије код извесног покушаја не успети и из грешке учити, него се заносити са идејом по нереалним сферама", проф. Јанзен је после дугог рада у тишини брзо избио на површину својим зрелим новим идејама. Тако он пропагира што мање раскрсница да би се умањила и могућност евентуалних саобраћајних несрећа. Због тога су блокови дуж саобраћајне улице поређани по својој дужини а (не по својој ширини, чиме се добија мањи број улица) обратно од силних препречних улица дуж наше саобраћајнице Цара Николе II ул.). Проблем станбених квартова решавао је до детаља и старао се да их увек

*) Важнији планови за: №1гпБегј5, На^еп, Риг1ћ, ^1ебћаЈеп, КоИћив, ВегПп, Етс1еп, даље за: Мас1пс1, ВегјЈеп В1екко (Пољска) и Апкаг-у.

што више одстрани од великог саобраћаја. Он смело предлаже да бочне мање улице немају лак приступ са велике саобраћајнице већ да су отсечене тротоаром који иде дуж главне улице и који се код споредне улице не прекида. Кола која морају да,уђу у споредну улицу, помучиће се мало да у њу уђу, или ће улазити само са друге стране, али баш због муке ће саобраћај у њој бити сведен на најнужнију потребу, а велика улица ће остати мирнија са бокова. — У своме конкурсном раду за Велики Берлин, он обраћа пажњу на себе нарочито због жеље да што више 'подвуче потребу места за спорт и одмор (паркови и остале слободне површине). Заступа гледиште да је добро и здраво постављени станбени крај од пресудне важности по економско подизање краја и остаје стално веран тој својој замисли. „Убрзани темпо нашег доба захтева ■стварање његове противредноети", и становање због тога мора бити идеално решено. Многостраност Јанзенова на техничким, социјалним, здравственим и урбанистичким проблемима, огромно искуство и животни успеси, начинили су од њега човека, који још са неколицином људи, данас воде прву реч у урбанизму. Његова посета Београду, била је тродневни прекид и одмор од једног дугог пута Анкара—Берлин. Сем тога за сваког архитекту Београд је привлачан град а за једног урбанисту као Јанзен прет•ставља фини проблем ако не и посластицу. Као што у хирургији има тежих случајева где је потребна добра рука, тако и Београд треба добре стручне руке па да испадне добра светска варош. За три дана колико је боравио код нас, проф. Јанзен није детаљно могао да уђе у суштину проблема, али у разговору са њим имао сам прилике да осетим да завиди Београду на географском положају, али да се на уређењу његозом мора још много и озбиљно радити. Као сразмерно млади, модерни град, Београд треба стручне руке да би се његово изграђивање правилно упутило. Г. професор Јанзен је за време свог боравка посетио и претседника Општине г. Владу Илића. арх. Драг. Поповић