Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 933

Не могу, а да са свом топлином не истакнем дубок интерес, који грађанство Београда у свакој прилици указује нашим културним установама и њиховој тежши, да нарочито београдску омладину придобије за књигу. Кроз љубав према кшизи, омладина нашег града постаће свесна оних великих задатака који њу у најскоријој будућности нестрпљиво очекују. Кшига је данас једини прави истински пријатељ и покретач свих племенитих активности. Човечанство данас пролази кроз своје тешке кризе. Страховито уништаваше човечанских начела и вредности људских, а, добрим делом и неправична подела добара, учинише да је једна оловна криза притиснула свет. Јавио се у човечанству сплин. Овај сплин врло је опасан, и он, нагонски склон колективизму, уништавању јединке, прети да унесе хаос у душу света. Јављају се покрети маса чија тешка колосалност пада свим својим бременом на оно што је човека, што је појединца чинило бољим чланом људске заједнице. У таквом времену кшига, дела великих и непролазних песника људске душе добијају још већу вредност. Кшига постаје огромна мисија. Ми се старамо да кроз наше скромне културне установе прође што већи број наших омладинаца, који ће, окрепљени душевно на творевинама књижевних мајстора, разумети сву опасност што је у себи носи сплин, тако страховито распрострањен и од кога се људи најмање могу спасти преко колективистичких покрета. Ти покрети, ма какве пароле они истицали, у ствари су враћање ружној примитивности, која је гушила јединку, индивидуалност. У истинској литератури, омладинац осетиће у себи човечанство; разумеће, да он, оплемењен и преко бесмртних песника људских продуховљен; појмиће омладинац сасвим добро, да човечанство не чине групе, него да човечанство чине појединци, који осећају људску заједницу. Ја желим да ме омладина добро разуме. Са свих страна и из разних побуда њу врбују. Она треба да својим одушевљешем окрилати оно, што би ваљало оставити прошлости. Њу, да употребим једну вулгарну реч, хватају разни демагози, који иза парола било националнога социјализма, било комунизма, крију своја згрчена, кукавна цезарства. У свету владају данас сплин и примитивни култ личности. Хоће се пошто пото да направе боговима они, који не крећу, него бацају једно истинско, ираво човечанство. Ја опет тврдим, да се разгони сплин и да се вулгарном култу личности учини што пре, на срећу људског рода, крај, потребно је, да сви ми, а нарочито омладина, потражимо лека. Болесно време у коме живимо довело је дотле, да несоцијални типови, који уз то немају нимало душе и духа, са гледишта једне лажне колективистичке социјалности, проглашавају непролазне, вечне узлете човечанске као нешто застарело и реакционарно. Истина је, да човечанство не може живети бољим животом; истина је, да људски род не може имати ни тренутке среће, ако не буде верно ономе што је људски дух кроз појединце, и, насупрот реакционарствима заведених колектива, стварао, тежећи да се приближи мистеријама живота, смрти, земље и неба. Југословенски народ има богату душу. Наш народ није никада у својим дубинама заборавио да,

крај свих пролазних економских криза, душа располаже својим вечним правом да борави на висинама. И југословенски народ осећа непогрешиво, да једна виша социјалност, неупрљана и пречишћена хуманост може потицати само од онога који је, прекаљен у боловима, понео у себи, поштено и недемагошки, бол оних, који пате не само економски, него и под оскудицом душевних добара. Наша Библиотека не може вам отворити богату ризницу свих, толиких душевних добара која једина могу спасти данашше човечанство. Па, ипак, наша Библиотека располаже једним бројем оних књига, које вас могу упутити на човечанске путеве. Одзив, ова лепа посета коју сте нам ви сви, наши драги знанци, поклонили, улива храбрости нашој вери, да ће наше културне установе напредовати. Наша Библиотека биће све богатија, а наша читаоница биће све тескобнија. Ми је морамо проширивати, а сви ви, нарочито омладина, ширите ваше видике, како бисмо били што достојнији душе и духа југословенског народа! И како бисмо пребродили очајну кризу, сплин данашње епохе, и како бисмо из наших душа изгнали све што је ниско. Сплин и његови вулгарни култ личности баца сенку на прогрес, али ви треба, ви, омладина, да једнога дана нашу отаџбину обогатите великим напретком. Поздрављен срдачним и дугим аплаузом, г. Николајевић прешао је затим на своје пуно дубоких филозофских размишљања предавање: „Вечно питање у филозофији Мигуела де Унамуно". ВЕЧНО ПИТАЊЕ У ФИЛ030ФИЈИ МИГУЕЛ ДЕ УНАМУНО предабање господина Душана С. Нићолајевића У своме предавању Господин Николајевић је у главном, сажето, рекао оно, што је у прошлом броју нашега часописа већ објављено, али је Господин Николајевић и позукао паралелу између шпанске концепције и словенске. Мигуел де Унамуно, веран шпанској религији, осећа реалигет тела. По шему, као уопште, по шпанском религиозном схваташу, бесмртност душе је у исто време и бесмртност тела, у коме је та душа краткотрајно на овој земљи боравила. Унамуно је чулан, „Слатка неизвесност", о којој он тако радо говори, могла би се објашшавати пре преко фројдизма него преко метафизике. Ипак је — каже Господин Николајевић — једна страхоба то што учи Мигуел де Ннамуно. Нагон вечности је ружан ако пођемо за Атаназијем, који је на Никејском концилу проповедао неумираше тела. Ма колико да нагон земље, земаљског живота, не трпи мисао о пропадању, нестајању нашега тела, оно, што је најдубље у нашем спиритуалном бићу противи се једној концепцији, да тело остаје и да после наше смрти живи. Оно спиритуално, које се буни на све покушаје нашега тела да, док боравимо на земљи, изгубимо везу с великим мистеријама, једино је у стању да нас учини необичним путницима на овој планети. У даљем току предавања г. Николајевић говори о односу нас, балканаца, према мртвима. Ми сахрањујемо наше мртве. Из љубави према онима, који нам за живота шиховог беху тако драги,