Општинске новине

Стр. 938

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

н« похвале пријатеља и ишчекујући оцене и белешке у часописима и новинама, које ће бити повољне или непозољне већ према томе, да ли ће их инспирисати симпатијом, равнодушности или антипатијом уредника и критичара према аутору. У тим свечаним данима појаве њихове књиге писцима ни на ум не пада да помогну издавачу и ангажују своје рођаке, пријатеље и познанике за продају свога дела. Многи од писаца вероватно ће реагирати на ово: Та није наше да још продајемо књиге, па макар оне биле и наша дела, која су други, професионални издавачи усто, издали. Разуме се, да то не би "било потребно, да је прођа домаће књиге повољна, онаква каква треба да буде. Али ми видимо, да се сви туже да су књижевне прилике у нас врло тешке и ванредне. Па кад су врло тешке и ванредне онда ништа природније но очекивати па и тражити и од писаца већи и ванредни напор. А у ( шта би га они могли природније и корисније уложити но у пропаговање и растурање својих рођених дела. Увек добронамерни, ми претпостављамо, да њима није свеједно, колико примерака једног њиховог дела ће се распродати, другим речима, колико лица ће га прочитати с већим или мањим интересовањем и задовољством. Јер нисмо склони веровању да је њима главно да поједино своје дело утрапе издавачу и дигну за њ хонорар, а да су равнодушни према томе, да ли ће се он,а с временом продати што значи читати или ће доспети у какав магазид и после неколико година бити продане на килограме, као стара хартија, пиљарима и касапима. Задржавши се још на питању шта писци чине за прођу домаће књиге, ми ћемо поставити још и ово питање: Шта, осим самога аутора, други писци чине за прођу једне добре домаће књиге? Какав став заузијмају уредници наших часописа и новина и наши критичари према дома*ћој књизи? Ми смо већ изнели сЕоје мишљење и говорили о томе, да се у појединим часописима води чудна политика прећуткивања појединих наших писаца, и нових књига, тако да се добија утисак да је таквим часописима циљ да ометају рад појединих књижевника и прођу појединих књига. Није редак случај да се о безначајним књигама пишу више или мање похвалне белешке па и прикази, а добра дела чак се и не региструју акамоли приказују у виду бележака и реферата. Непристрасном посматрачу често пада на памет помисао као да постоји жеља да с?. прећуткивањем појединих старијих угледних књижевника даје читалачкој публици сугестија да су они већ пресахли, да су уморни и безвољни за даље стварање и да се за њих не треба више интересовати као за ■савремене ствараоце. Све што су могли дати они они су већ далиј, а и то што су дали није богзна шта, и сада их треба оставитд да на миру дотрају своје дане, лишене сваког стварања. Не мање тежак је положај младих писаца. Млади писци, издавши, већином под врло тешким околностима, прву збирку својих приповедака или песама, нестрпљиво и грозничаво прелиставају књижевне листове, загледају у књижевне рубрике оних дневних листова, који их ваде|, у нади да ће наћи у јњима ма и цајмање белешке о својим књигама, и страшно се разочарају, када виде како пролази недеља за недељом а за то

време тек ако по који књижевник хроничар, као од беде, процеди неколико махом- мало повољних и охрабрујућих речи о њиховим делима,, а по који дневни лист само региструје појаву њихових првенца. Међутим о таквим младим писцима — реч је о онима у чијим почетним радовима се назиру или више, мање већ појављују извесне сгшсатељкске способности, увек треба рећи по коју лепу реч, потврдити да су њихова дела запажена и да је уочено понешто добро у њиховим првим радовима, па им тиме дати потстрека за даље усавршавање. Овако пак, прећуткивање појаве њихових првих збирки доводи младе писце до уверења да су и у 'Књижевном свету уобичајене благонаклоности старијих и моћних, које са њима, непознатим новајлијама, не указују. И шта да раде такви млади писци с овако горким осведочењем но да хватају (везе у књижевном свету и надају се да ће Им оне помоћи да буду боље среће, ако успеју да за коју годину издају другу књигу својих радова. Стога ко да замери младим писцима што се одмах на почетку свога књижевног стварања опредељују за ову или ону књижевну групу, покрет, котерију, лист. Јер неоспорно је — и може изгледати и пародоксално — да прећуткивање дневне, текуће критике, поред свега онога што се код нас стално после рата наглашава, да немамо ауторитативне текуће критике, критике коју би читалачка публика примала са поверењгм и поводила се за њом, — ипак значи велики минус за појединог почетника. Ако се до данашње наше текуће критике много и не држи ипак она мож)^ с времена на време заинтересовати па по каткад стварно и заинтересује читалачку публику за појединог новог писца или по коју нову кдаигу. А када текућа критика, и оваква каква је сада, спонтано прихвати једног почетника и са више или мање лепих речи пропрати његову књигу, њему више и не треба. Јер његова појава је запажена, констатовао је да он књижевно живји и ради, а то је најбољи пут до читалачке публике и редакција књижевних листова. Најзад многим писцима може се, не без разлога, поставити и овакво питаЈње: Ако су издавачи несолидни, спекуланти и гледају само своју зараду, зашто сами писци не издају своја дела? Са њихове 'стране одговор ће бити једнодушан: Несташица материјалних сретстава. Међутим наши писци нису професионални писци. Као што знамо, то су махом људи који имају друга, редовна занимања, они су већином делом професори, чиновници, и стални сарадници великих дневника, дакле људи ако не са великим а оно сигурним и сталним месечним приходима. Па када се многи од 1њих задужују зато што подижу куће или иду преко1лет.а у 6а|ње и на приморје, зашто не подићи десетак хиљада меничног дуга, сам издати своје дело и потом целу зараду метнути у џеп а ;не делити је, и то још, по њиховом мтпљењу, неједнако и неправилно, са издавачем. Међутим огромна већина писаца не поступа тако, а не поступа тако стога, што унапред врло добро зна, каква је тешкоћа издати данас једно белетристично дело у две, три хиљаде примерака и доиста га продати. Пред писцем, који би и нашао средстава за штампање свога дела у властитој режији, одмах се испречује проблем: преко кога извршити продају толиких примерака