Општинске новине
2*
ђЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 839
лим занатлијама, одржао и подигао толикф мале и велике индустрије. Држава би била дужна да још јаче потстакне ову приватну иницијативу. Фаворизирајући ову инлцијативу она би требала да је истовремено и дисциплинује и координира али не и угуши, како би донела максимум користи и по државу и по општину и по појединца. Да би се овај циљ могао постићи, а водећи рачуна о изнзтим чињеницама и гледиштима, мишљења смо да данашња сигуација Београда императивно захтева: 1) да се одмах донесе грађевингка уредба која трзба да да оснозне линије уроанистичке политике Београдске општ^не. ДоЈадашњи рад на овом ва.кно.д пигању од кога тако рзћи зависи судЗина Београда бло је и спор и неозбиљан. Како се је рјаво разу.лео и како се је неозбиљно схвагио значај озе уред.е најбољи је дзказ тај, што се на њој ради већ' годинама и то са.мо поред редовнлх послова. Дакле као нешто споредно и не толико ва.кно. Без обзира на магеријалне жртзе н.ела се израда мора не само форсираги веп и позерити људима чијл аугоригет и сгрушосг пружају довољне гарантије да ће она бити добро стручно проучена и брзо донета. Ахо би се овако поступило урсдја би се могла несумњиво донети обзиром на већ прикупљени и срзђени магеријал у року од 2—3 меседа. 2) Истовремено са доношењем у е^бе мора се приступити радикалној реор.анизацији садашњег грађевинског одбора, нарочито обзиром на огромну важност посла који врши и углед који треоа да има. Напоредо са њим неопходно би било потреЈНО извршити и реорланизацију појединих огсеха и одЗора технлчке дирекције. Отсеке би трзбало оспозобиги за бржи и ефика:ниЈИ рад а при попуњавању појединих одбора тежиги да у њих уђу мла,и одлучнији људи јасних погледа и широклх схватања. 3) Исто је тако потребно да општина а још више држаза на^зад приступи решазању ссци а них и станбених питања. ~а ШЉољшањз хиги енских услова у своме престоноч Гра^у држ-лва би тр:ба а да одуеди једн ] с бвл циј ко а мора одГсварати уг ;еду и до т >јанств-] држ вз кој трзба Београд ^апрет тлвља. Када когу веа из рађени Рим, Аондон, Берлин, Париз (само за изложбу добио прзко сго милиона франака) добијати од својих држава помоћ за овз ц:иљеве, може се у толико пре дати иззесна субвенција и неизграђеном Београду, који поре; својих брига, мора данас да бринз бригу и око збрињавања толико нзз Зринутих Ју ословена -досељЕника. Истовремено ои мора ^а доношењем потребних закона (н.пр. о еталној својини), давањем јзфтиних кредига (са на^влше 2— 3°/о интереса) или стварањем субвенциони-
раних организација омогућити не само решавање многих и многих данас скоро нерешљивих урбанистичких проблема већ тиме припомоћи и збрињавању оних многоЗројних ма\их сопственика, који немолнл да са ш рзше питање крова над главом претстављају несавладљиву сметњу сваком здравом решењу било урбанистичком, било хигијенском, било социалном. 4) Градовима, на првом месту престоници, треба дати већу слободу акције нарочито у рзшазању уроанистичких, хигијенских и естетских проблема обзиром на задл.ке који су им постазљзни као и улогу коју имају да играју у нашој ззмљи и нашем нарсду. 5) Треба најзад најхитни;е тако рећи одмах законским путем исправити ону заиста Џдинствену непразду, која се јоги у~е;с чини само Беогрлду а то је да се ње1ова земљишта експрзпршиу и узил.ају за државне потребе без икакве накнаде. је (На нехравда од ксје су поштеђени сви сстали већи грлдови у ]у1сславији као на пр. ^а.реб, Љубљана итд. Када би држава вратила оп.итини само оно што јој до са ,<а ду1у\е, то би вгћ прзтстазљало један капитал, са којим би се несумњиво мо1ло започети не.ито озбиљниуе у овом правцу. Прзтседник данашње владе г. др. Милан Стојадлновић у с^оме недавно о.^р ..аном г^вору у Београду, је рекао: „да од ^ео.рада т^еба створити ј^дну лепу, једну чисту, хиги^енску, угл^дну и уређену пресгоницу, која 1.е са поносо.и заузимати мзсго које јој прлпада међу осталим гр„довима Ју.ославије. Бог је дао доста, али на жалост људска рука још није учинила све што је била дужна да у^ини, Туберкулоза коси Београђане, маларични комарци легу се по њиховој околини, прашина нас гуши по оближњим пугевима, радничких станова нздовољно, деца немају школскихзграда, трговина јз у њему заостала, ирис.аништа на Сави и Дунаву иста су као и у дооа Евгенија Савојског. Ми желимо да томз стању ствари учинимо крај и да у будуае и за озо.рад и за оеограђане настану бољи дани. Краљевска влада већ је нешто учинила за Београд, али је то само по-гетак од оно.а што још има да се уради." „Једну лепу, чисту, хигијенску пресгоницу... Туберкулоза коси Бео.рађане, маларични комарци се легу по ње.озој околини, прашина нас гуши игд. итд." — Како чудно и изненађујуће звуче овз рзчи када до ;азз са тамо високо-одговорног мссга. Чудно ззуче овз речн јер наше уши ретко су имале приллку да их чују и из ус:а рзсорних минлсгара а скоро никада из уста и/шнлстра Прз.сздн.ка. Ми их поздразљамо и радујзмо се да их је из ооорио човск који ирипа ;а оној исгој гензрацлји којој припадамо и ми, и која је са толико идеа-