Општинске новине

Др. ВДарија ГаЈић Шеф Централног Уреда За Заштиту матера, деце и младежи Градског поглађарстба Београд

Шест година рада Централног Уреда за заштиту матера, деце и младеЉи града Београда

У градовима свих културних држава води се последњих деценија снажан покрет, који се бори за духовно и телесно добро, за социјалну заштиту подмлатка. Ова се заштита односи на све функције живота младог људског бнћа, почевши од његовог зачетка па све до пунолетства и тако она претставља сложен и врло велики делокруг рада. Многи градови широм целог света основали су нарочите комуналносоцијалне дечје уреде, који се на стручној основи баве са питањима и пословима који се односе на правилан духовни и телесни развитак деце. Примером великих културних центра пошао је Београд и Београдска општина основала је 1931 године Централни уред за заштиту матера, деце и младежи града Београда. У овој установи треЗа да се Шнцетрише сав рад комуналне дечје заштите. Развитак установа дечјв заштитв у Бвограду У Београду, као и другим градовима света, бринули су се најпре за судоину напуштене и сиротне деце појединци својом приватном иницијативом. Страдање невине деце изазивало је хуманитет и милосрђе тих добрих људи. Заједничко саосећање са овим невиним жртвама друштвених прилика створило је нарочита друштва са задагком: помоћ сирочади. Тако се први пут јавља у Београду друштво за васпитање сиротне деце 1880 године. Ово хумано друштво било је јаван израз гога доба и захтевало је да се нађе могућност за збрињавање сирочади и напуштене деце. Вероватно под утицајем јавног мишљења и з5ог стварне потребе, предвидела је ондашња мала Београдска општина у свом буџету (још 1883 године) једну знатну своту за помагање сиротиње и незаштићене деце. Најстарије београдско друштво, које се бавило помагањем сиротне школске деце, је Женско друштво, које је основано још 1875 године у Београду. Друштво за помагање и васпитање сиротне деце успело је 8 година после свог оснивања да сазида Дечји дом. У оно доба појавила се потреба за збрињавање и васпитање дефектне деце и тако је Друштво „Краљ Дечански" (основао поч.

Светомир Николајевић), примило своје прве глувонеме штићенике 1896 године. У почетку нашег столећа констатовала је јавност у Београду потребу да се сачува |0д страдања одојчад-сирочад и нахочад и да се предузме нека акција против велике смртности одојчади. С тога је основано још 1904 године Материнско удружење, које је први пут примало нахочад и незбринуту одојчад у свом дому 15 јануара 1906 године. У оно доба било је на западу актуелно отварање млечних кујни, које су у вези и сарадњи са дечјим саветовалиштима водиле снажну борбу против смртности одојчади. Инспирисана овом акцијом, Београдска општина основала је 1905 године Завод за стерилизацију млека, у коме се трудила да пружи одојчади, која немају природну исхрану на маЈчиној дојци, исправно спремљено кравље млеко. Акција београдске приватне иницијативе, као и општинског санитета, сведоче нам да су се друштво и јавни фактори већ у оно доба забринули због велике смртности одојчади у Београду. У оно доба приступило се помагању деце са много љубави, али резултати су били релативно мали. Велики број деце, који је био примљен у Дом Материнског удружења, није се могао очувати у животу. Нити је зграда одговарала потребама Дома, нити су деца имала стручну негу. Ка заштити деце увек води прво срце и саучешће, али љубав сама не може деци помоћи, него је неопходно потребно и стручно знање. Права заштита деце је тековина последње деценије, пошто она иде упоредо са ванредним развитком модерне науке. Ратне године, тешке и пуне патњи, прекинуле су сваки друштвени и грађански живот. По завршетку рата биле су многе београдске улице, куће и домови разрушени, и у том времену не може се говорити о неким установама дечје заштите. Сви који су пре рата радили на том пољу били су још ван Београда. Почетком 1919 године постојало је у Београду свега једно уточиште за напуштену децу, такозвана „Дечја станица" која је примала