Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 881

постоје. Розелтов син, ратник и резервни потпуковник, био је више година у служби Општине Београдске. Стара породица Селесковић потиче од Тодора Хермана, о ком је напред било опширније говора. — Ставенов, са немачког Севера, у своје доба врло реномирани београдски гостионичар. Тунер, апотекар. Фишер, Фогел, Фрицман апотекар. Павле Хорстиг, из Пруске, где је свршио артилериску академију, сгупио у српску војску 1868 год., и умро као пензионисани артилериски пуковник. — Хутер професор. Др. Цермстовић лекар, Церовић-Ајхштет књижар. Шмелцер. — Пера Шрепловић, син старога Шрепела, некадашњег главног фактора Државне штампарије. Био је испрва учитељ и писац неколико добрих основношколских уџбеника, затим један од главних сарадника у слободнозидарској ложи, и то онда када је српска масонерија, под геслом „Брат је мио, које ве-

ре био", приносила свој обол југословенском уједињењу. Шрепловићев рано преминули син Димитрије заузимао је важан положај генералног директора железница у Краљевини Југославији и неподељено уживао глас прворедна стручњака. — Штајнлехнер архитект кнеза Михаила, градитељ главне зграде Народног позоришта, која и данас у нешто измењеном облику задовољава потребе престоничког театра. — Штибнер, прво гасмајстор у Народном позоришту, доцније општепознати угоститељ код „Црне мачке", чије чувеие „свињске даће" своједобно окупљаху све београдске гурмане. — Шток, родом из Хановера, грађевинар. Генерал Павле Јуришић Штурм, код српских ратника омиљени „Штурма", ступио је још као млад пруски потпоручник у нашу војску. Командовао је дивизијом и армијом. Генерал Штурм иде у ред оних српских војсковођа који сјајним победама прокрчише пут великој Југославији. Његова породица је дала нашој отаџбини неколицину одабраних људи. Међу њимајеидр. Момчило Јуришид, краљевскојугословенски посланик на бугарском двору. — Шулц, професор. — Итд. итд.