Општинске новине

Стр. 880

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

који је Адамовић учинио популарним и врло утицајним; Арер виши чиновник министарства иностраних послова. Баганц, Бихеловић најстарији београдски пушкар; Бикловић професор. Спреман и савестан он припадаше старијој генерацији средњошколских наставника који су служили на част просветној струци у Србији. О једном његовом сину било је недавно доста говора у европској штампи: занесен комунистичким и:дејама млади југословенски студент Бикловић, по налогу из Русије, убио је у Бечу Семелмана, бољшевичког отпадника. — Браун, стари царински чиновник; изгубио је ногу на Шуматовцу. Стеван Вагнер, угледни београдски адвокат, син бравара Вагнера, чија радионица дуго времена беше најузорнија у Београду. Ђура Вајферт индустријалац:, један од оснивача Народне банке, истакнути привредник и ревносни сарадник на свима погловима милосрђа и патриогизма. Михаило Валтровић професор Велике Школе, академик, наш најстарији археолог. Валтровић је седамдесетих и осамдесетих година,, у друштву са Драгишом Милутиновићем, архитектом и проф. Велике Школе (син песника Симе Сарајлије), израдио читаву серију цртежа старих манастирских цркава у границама ондашње Србије. Данас кад се у научном испитивању старе српске уметности — захваљујући Габриелу Мије-у, Стжиговском и другим одличним византолозима отишло далеко напред, може овај Валтровићев и Милутиновићев рад изгледати застарео; али тиме он не само што не губи од своје вредности него задржава и драж првих систематско-научних прилога те врсте, о којима прави историчар уметности мора водити рачуна. — Вебер књиговезац. — Винтер инжењер, заслужни железничар који је први дао пројект за грађење железнице у Србији (објављен у Владановој „Отаџбини"). Његов удео у железничкој изградњи Србије не би смео остати заборављен, иако смо ми средина најбржег заборава и најспоријег признања. Винтеров син је др. Рајко Винтровић, виши дипломатски чиновник. Гајзлер грађевинар, Гашпаровић, Голднер, др. Ферлинанд Грамберг индустријалац висока образовања. — Мајор Гренцер, оснивач и први управник пиротехничког завода на Бумбаревом брду у Крагујевцу. Гренцер јз први код нас увео у моду ракетле и ватромет. Овај ^ригинални доброћудни „Шваба" није до краја живота научио добро српски. Тако је он н. пр. Бумбарево брдо називао „Бумбарадибум"; а можда му је и као стручном пиротехничару, навикнутом на прасак, овај назив звучао громкије, бомбастије. Свога ађутанта Панту звао је Гренцер — „Банда". Кад ј-е једног дана заповедио да дође „Банда", неке шаљивчине му

доведоше војну музику (банду)! — Милан Грол књижевни критичар, искусни позоришни рецензент, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта а неко време и министар просвете. — Грубер са Варош-капије, први пекар — како би се данас рекло — „луксузног пецива", ненадмашни месилац сланих кифли које су некад, уз звук нарочите трумбетице, разношене и на јагму куповане по Београду. Дитрих, заборављени литограф београдски, творац многих еснафских диплома, владалачких ликова из лозе Немањића, славских светаца итд. Екарт, Екеровић, ЕнГелхарт, књиговезац. Калман Ахило професор гимназије у Ваљеву, где је друговао са чика Љубом Ненадовићем. Калманове досетке и вицеви — 01е Ка1тап '8сћеп ^ЈИге — причињавали су иитомом чика Љуби нарочито задовољство, ваљда због своје простоте! — Келер, Клајн сајџија, Коберле најстарији бео:радски „клавирштимер"; Јосиф Ковачевић-Шмит професор; Драгутин Костић-Бајнлих професор, филолог, изврстан познавалац српског језика и српске књижевности. — Крикнер; Кун, познати печаторезац и гравер. Лилер директор гимназије и један од цењених просветних трудбеника предратне Србије; доктор Лоренц старобеоградски популарни лекар. Породици Лоренца припадају неколико наших одличних суграђана, као што је др. Борислав Лоренц, филозоф и професор универзитета. Мертл, некад омиљени капелник', чији примерно састављени гудачки оркестар беше задуго први те врсте у Београду, и, осим позоришног, једини који је „нотално" свирао. Код Мертла је неко време био као челист „запослен" и А. Г. Матош, у доба свог првог београдског боравка (1894—97), пре но што је ступио у позоришни оркестар. Нетовић је био, поред госпође Церманке, први сопственик завода за васпитање девојака. Та два васпитна завода могла би својим уређењем и данас послужити за углед. Кроз њих су прошле многе кћери београдских господских породица, изневши отуд врло солидно опште образовање, знање страних јззика, свирање у клавир, упућеност у домаћинство итд. Плајел, директор реалке, Пфаф грађевински предузимач. Решеровић судија и уважени правник'. Ровелт, један врло предузетан београдски грађевинар, нарочито заслужан за Врачар, на чијем је регулисању и улепшавању највише радио. Он је лично садио некад густе и хладовите дрвореде на Врачару, који делимично још