Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 883

находили јеште, пре нежел и гњев обитатеља сруши, доста ТурскИ домова, који су један степен високи, из две собе состојашчи трг ском или сламом покривени били. Токмо су неколике Церкви, Џамија и Монастира из камена и цигља устројени, који једну камену кулу или звонару имају. При већој части су села б^езпорјадочно намештена, често 3 до 4 дома токмо броје, и многи су от њи у време последњи ратови и буне даже до самог имена изчезнула, које гдигди јеште над једва приметним развалинама одержава. Многа села стоју от обитателеј остављена и друга места, на којима су се ови населила, носу их име". Гроф Боа Ле Конт који је био у Србији 1834 поред осталог вели, да је у то време Београд имао око 18.003 становника, Ужице и Шабац по 12—13.003, См?д°рево око 4.000, ГТожар°вац нешто мање, а Крагујевац око 2 до З.СОО, док Јоаким Вујић путујући кроз Србију 1826 пише да Смедерево ,.може имати до ЗС0 домова, от којих понајвише јесу терговачки и мајсторски дућани који су с различити европејски и восточно страни хеспапи напуњени". Ми немамо довољио пот;атака о београдском водоводу и канализацији. Поменули смо о томе, говорећи о Београду из доба аустријгске владавиие од 1717—1739, али Београд је имао водовоц и канализацчју још мно"о раније. О разиим каналима на које се наилазило приликом копања темеља у стаоом Бео^раду до 1878 говори и Сретен Л. Поповић х ) Он помиње о каналима у Кнез Михаиловој улици, код . Грчке Коаљице", код Реалче, код унигерзитета итд. Из горњег гоаца ишли су многи канали у варош, а био је један који је излјазио на Зерек као читав ходник. Није нам познато чему су служили ови канали, али је несумњиво да их је било водоводних, канализационих и , вероватно, и тајних ходника, кошма се могло, у случају потребе, доспети у град. За време Турака пред устанак и за српско време после устанка Београд се снабдевао водом према Милићевићу 2 ) из два ћеоиза '"водовода\ Први је добивао воту у врх Булбулдера. Ту је био озидан и затвооен регервоар. Нзегова вода је ишла преко Палилуле, кроз Митрополитову башту, преко Скадарске улице на Чукур-чесму која се налазила испод садашњег Првеног крста до 1862. Ова чесма била је дубоко у земљи, па се у њу силазило низ неколико камених степеница. Друга чесма је била ка граду, Сакачесма. Сакачесма била је нешто северно, испод Југовићезе Велике школе, на раскршћу Господар Јевремове и Вишњићеве улице. Доцније је исељена

1 ) Сретен Л. Поповић, Путоваша 144. 2 ) Милићевић, Цртице за ранију слику Српске историје, годишњица Николе Чупића Књ. XXII стр. 25.

на углу Јованове и Дубровачке улице. Доцније се вода из тог водовда стакала на Тркалишту, па се оданде разводила на Дунавску страну Београда. Чруги водовод је примао воду из Малог Мокрог Луга, где су тако зване римске чесме, а држало се да му је глава у брду Липовици више Малог Мокрог Луга. Водовд је био отворен. Одавде се вода спроводила у резервоар код Дома за напуштену децу, а разводила се у јавне чесме на Савској страни. Овај водовод ишао је преко Симићева мајура, поред војне болнице, поред Двора па Теразијама на „Руског цара", одатле на Делиску чесму и на , Грчку краљицу" у град. Делијска чесма била је пред садашњом кућом Николе Спасића, а дзцније је измештена преко пута уз плац Академијски. Вода из Мокролушких извора спровођена је вероватно каменим лагумима или земљаним цевима. Да би вода добила јачи пад за даљи ток, Турци су на извесним отстојањима зидали куле, на које су водоводним цевима узводили воду. Такве куле су биле на Теразијама, код „Руског цара" и „Грчке краљице". Највиша је била кула на Теразијама. Она је била на пространој чистини, удаљена од околних зграда и виша од њих. Те су куле називали Турци Теразије за воду. Осим ових водоводних чесама било је самосталних чесама и бунара — тако је позната Тоскина чесма у Поп Лукиној улици с горње стране. Н>у је градио неки Тоска. Није познато да ли је чесма пред Језремовцем (Ботаничком баштом) била самостална или је добила воду из првог ђериза. На Чубури налазила се стублина из које је текла лепа изворска вода, а испод ње била је бара, где су ловци ловили патке. Доцније је место стублине усађено буре, Извор се звао Чубура. Доцније кад је подигнут 1891 водовод с Белих Вода код споменика Кнеза Михаила направљена је спона овог старог водозода с новим, али вода из старог водовода пуштала се у нови само кад би владала велика несташица у води. * За ове вароши турског доба, нарочито пред крај турске владавине Србијом и док су још Турци живели у њима после ослобођења, тачно је мишљење Јована Цвијића 3 ) о ваоошима турско-византијског типа: „И у Европи је злочест утицај великоварошког живота на становништво, и махом дегенерира оно, које се у варошима кроз неколико гекерација задржи. Међутим, у варошима турско-византијг

3 ) Јован Цвијић Балканско Полуострво и јужнословенске земље I стр. 314.