Општинске новине

Стр. 884

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ског вариетета и ако су оне мање, ти злочести и деструктивни утицаји исто су тако јаки као у европским центрима мада су друге врсте. Становништво ових чаршија нзсумњиво дегенерира; по чаршији се виде згурзни и измождени типови физичке изнурености. Томе су на првом месту узроци; претерана збијеност чаршије, оскудица сваке хигијене, седећиви начин рада и, најзад, разноврсни рафинмани. Последњи су често карактеристика сгарих изнемоглих култура, и рафинмани ових вароши су јамачно у вези са старом византијском цивилизацијом. Плодност се исцрпи или врло ослаби, ако не буде укрштања између стаоог становништва и придошлица са села. Вароши се одржавају поглавито сталним долажењем Словена, који су изгледа нарочито подли у првој и доугој генерацији, Услед тога се збивало све јаче славизирање вароши; то се на пример на Скопљу, Штипу, Велесу да корак по корак пратити од почетка XIX века, а у новије време је исти пооцес био захватио и Солун. У неколико је томе узрок и оскудица сигурности у селима, што је сељаке нагонило да се насељавају у варошима." : V,, После престанка турске власти, турско становништво се почиње селити из Србије, а у вароши се досељавају Срби. Прво су се враћали они, који су пред турском силом 1813 напустили Београд па затим су се насељавали сељаци најпре као трговци, а затим, кад су се изделиле задруге, те осиоомашиле породице и смањила се земља за обраду, и на занате, па и у најам. Ове вароши су већ биле изграђене. Нови досељеници, Срби, нису имали ни довољно капитала ни нарочите потребе у својој још слабо развијеној привреди и просвећености, да их подижу по новом плану и с!авременијим схватањима. Несумњиво да су тр"овина и радиност, за последње две године турске владавине потпуно умртвљене, понова живахнуле, поивреда се почела опорављати. Поред староседелаца, који су се вратили или сељака који су се пр'еселили, у веће вароши су се по^ т е\и досељавати и странци, у првом реду Срби из Аустрије, али и доуге народности. Међу њима је било много пустолова и људи који су сматрали Србију земљом обетованом, где ће моћи олако, без великог труда живети, али било их је и вредних занатлија, предузимача и школованих људи, који су дошли да поштено раде и помогну земљи, да се што боље развије и да што пре постигне културне успехе у свима правцима. Доносили су они са собом и нов начин живота, уносили у српске патријархалне односе новости, па и више захтеве у погледу становања, исхране, одевања, забаве. Истина, да су они пустолови утицали и неповољно. Почео се развијати и кафански живот, нава-

лило је и развратно женскиње, доносећи нарочито венеричне болести, унело се и много лажне културе, извештачености, скелног помодарства. Овај развитак вароши у ослобођеној Србији за владз Кнеза Милоша врло је исцрпно обрадио Тих. Ђорђевић, 1 ) па се то1 слици нема шта ни додати ни одузети. Такав развитак несумњиво је имао воло значајна утицаја и на здравствено стање. И ми ћемо на другом месту о томе више говорити. Овде само да поменемо, да је овај нов варошки живот био врло погодно тле за ширење акутних заразних болести и туберкулозе. И ако се хигијенски живот мењао, па донекле и поправљао, ниска просвећеност, појачано саобраћање, већа мешавина све је то утицало и на јаче ширење ових болести. Као што се у селима стицала својина заузимањем и крчевином, слично је било и у варошима. Земљишта, напумггена или слободна, изван изграђеног дела вароши, дељена су од власти онима, који су се желели населити или онима које су власти силом насељавале. И то је имало утицаја на подизање и развијање градова у Србији. К у самом Београду земљиште се добијало деобом пустог земљишта. Кнез Милош 1836 пише љубазном брату Ђенерал-мајору Јефрему Обреновићу, 2 ) л а 1е одобрио неким абаџијама, да се населе у Савамали и тамо себи дућане подигну. ,,Ми смо њима допустили и казали да ћете им Ви места поделити, и сваки на свом да прави себи дућан и кућу. За ове дућане определио сам онај сокчк савамалски, кош се почиње с механом Пере Чаоапића с једне, а с ме саном неког Грка Антона с доуге стране, па до пута с калдрмом, који га зачељава". По овом наређењу се одмах почело размеравати и радити. Инжењери су израдилч тај сокак али су нашли да ,,близу к бари спада и много ближе не г о што га сад пут води, тако скоро у баоу, да за дућане и куће унутра не би имало нуждна места на обрежитој сувој земљи, но већ ачо би се насипало или подизало". Књаз Милош је на овај иЗзештат дао ново упутство. Тако већ 20 априла 1836 извештава Јефрем Кнеза: ,,Сад сокак тај на горњу страну правим путем, кад сте нам заповедили да буде, размеоен је и готов, и људи долазе и моле да им се места дату да јапију извлаче и почњу себи помало дућане и куће градити. Осим абаџија и други се јавља : у, и молимо за одговор, којима ћемо сад у сокаку реченом места дати; а исто сокаК стаои куд и јест и у долњем реду може остати осим новог горњег."

г ) Тих, Р. Ђорђевић, Вароши у Србији, Гласник географског друштва кн> 74. 2 ) Тих. Р. Ђопђевић, Архивска грађа за насеље у Србији, С.Е.З. XXXVII.