Општинске новине

Већничка трибина

ДФ Тихомир Симић проф. Универз. и Е)ећник града Београда

Санитетсћогхити;јенсК:и проблеми Београда

III Када је Уређивачћи одбор „Б.О.Н.", као секција Градског пећа за штампу, одлучио да установи рубрику Већничка трибина он се с правом надао да ће се јавити много већи број већника који ће по својој спреми и на своју одговорност расправлати толика комунална питања Београда. Уређивачки одбор „Б. О. Н." још једном апелује на све градске већнике града Београда да се и преко органа града Београда баве питањима која тангирају интересе свих грађана југословенске престонице. Уређивачки одбор сматра да би писање већника града Београда и њихова смелост, <3а се за своја гледишта и путем штампе залажу нашло најбољег одјека код широких маса југословенске престонице. Уређивачки одбор са седнице од 15 децембра 1936 год Београд тешко подноси и материјалне жртве наметнуте досадашњим експропријацијама, које су учињене ради исправки ранијих урбанистичких грешака, но које се лалО могу правдати обзиром да у предратном Београду нико није могао ни сањати какве ће и колике р,азмере узети његов послератни развитак. Данашње наше грешке су међутим много теже, јер оне гурају Београд у једну ситуацију чије ће се тешке последице тако рећи вечито осећати. Нзихова тежина је у толико већа што оне претстављају несумњиве и жалосне доказе да многе општинске управе нису имале ни довољно разумевања ни довољно интересовања за животна питања Београда. Да се имало само мало љубави, да се посветило само мало времена систематском проучавању стварних комуналних проблема Београда и да се је при томе имало само мало идеализма многе се од ових грешака сигурно не би догодиле. Није потребно ни много памети ни мнзго стручности да би се знало, да се данашње ледине преко којих треба евенгуално да пређу улице и булевари могу тако рећи купити у бесцење и да ће се за исте већ сутра, када буду изграђене, морати дати тешке паре. О пласирању већих нарочито ј,авних грађевина, резервисању места и постављању спо-

меника, о естетским моментима који долазе у обзир при изграђивању појединих блокова и улица, могле би се такође читаве студије писати. Но та питања остављамо позванијима од нас. Напоменућемо једино ради бољег схватања стања у каквом се налазе та питања код нас, још толико, да се у лоследње време у миогим земљама (као Немачкој, Енглеској) нарочито инеистира на подзли вароши у зоне, при чему се у свакој зони спроводе нарочити системи грађења. Неравни терели појединих вароши (на пр. Хајделберга у Немачкој,, нови варошки дзлови Рима, Прага итд.) искоришћују се при томе згодно за задовољење не само урбанистичко-хигијенских већ нарочито и естетских захтева. У Хајделбергу на пр. постоји нарочити правилник скоро за сваку улицу ко]и регулише не само систем грађења читавих блокова већ и висину и фасаду појединих зграда. Код нас међутим о естетским принципима изгледа да се исто толико водило рачуна колико и о хигијенским, урбанистичким итд. На рђаве резулгате овакве грађевинске политике није требало дуго чекати. Они се почињу све јасније оцртавати у колико већ до данас нису дошли до пуног изражаја. Неке смо већ и навели у току ових наших излагања, овда ћемо изнеги још неке обзиром да они још једном потврђују тачност наших напред изнетих тврђења. Еелики послератни прилив маса, који се осећа скоро у свим већим градовима, као и примена нових урбанистичких, хигијенских и естетских принципа при грађењу вароши приморавала је скоро све варошке управе да приступе како реконструкцији већ постојећих тако и подизању нових варошких крајева. При извођењу ових радова поједини градови се тако рећи утркују у примени најновијих :научних и практичних искустава и на та} начин стварају варошке крајеве, Које они с поносом показују јер заиста претстављају примерне хигијенске узоре у ко]има је стваралач-