Општинске новине

10*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 903

ником градске општине само „градски јавни службеници" који су као такви означени градским статутом. Према томе, када закон у § 111 ослобађа плаћаша самоуправних приреза „градске службенике", онда је очигледно да се овде мисли на обе врсте службеника па ово ослобођење важи како за јавне градске службенике тако и за службенике градских предузећа, у којима се градским општинама, с обзиром на комерцијалну и техничку природу тих предузећа, јавља као подузетник а не као носилац власти". III Учешће грађана код доношења градског буџета „Неуважавањем жалбе-приговора на буџет појединцу се не вређа никакво право, нити интерес заснован на закону". — Одлука Државног савета бр. 25595/36 од 7 октобра 1936. Удружење трговаца за град и срез Вршац поднело је Државном савету тужбу противу решења Министра од 18 јуна 1936 год. бр. 6821 којим је одобрен буџет града Вршца за 1936/37 годину. У поднетој тужби Удружење је истакло, да је противу одлуке градског поглаварства у Вршцу, којом је усвојен градски буџет, педнело жалбу надзорној власги, у смислу § 143 Закона о градским општинама, да је надзорна власт и пре донете одлуке по овој жалби доставила буџет Министарству финансија на одобрење и да је затим одобрен спорним решењем. Сматра да је такво поступање противно закону и предлаже Државном савету да ово решење поништи. Решавајући по овој тужби Државни савет је нашао, „да тужиоцу спорним решењем није ни могло бити повређено никакво право нити непосредни интерес заснован на закону, према чему не постоје услови за покретање спора, па стога и овој тужби нема места. Према чл. 15 и 18 Закона о Државном савету и управним судовима тужбом појединаца или правног лица може се нападати само онај акт управне власти којим се непосредно вређа какво његово право или непосредни лични интерес заснован на закону, а такав акт овде не постоји. Градски буџет има исти значај као и месне уредбе, статути и правилници које градови могу доносити за своје подручје по § 90 Закона о градским општинама. Као што се месним уредбама или статутима уређују извесни односи у граду, тако се и буџетом утврђују градске финансије, а на начин специјално одређен у гл. VII, (§ 113—129) Закона о градским општинама. Према томе и месне уредбе и буџет претстављају нове и опште одредбе које се тек у будуће имају примењивати. Њима се према томе не вређа непосредно ничије право нити интерес; па ни тужилачког удружења, а без такве повреде не може се ни противу решења, којим се од стране власти одобрава предложени градски буџет покренути спорј, с обзиром на одредбе чл. 15 и 18 Закона о Државном савету и управним судовима.

Учешће грађана у прописаном поступку ва градски буџет допуштено је, и то у општем интересу, само у толико (§ 117, Закона о градским општинама) што могу стављати своје примедбе на предлог буџета, док само одлучивање како о предложеном буџету тако и стављеним примедбама припада градском већу. Допуштеше грађанима да стављају своје примедбе на предлог буџета није дато у циљу заштите каквих њихових права, јер се буџетом о њима и не решава, већ у циљу доношења што свестранијег и правилнијег буџета с обзиром на њихове материјалне интересе и опште интересе града. Услед тога и неусвајање тих примедаба не може представљати никакву повреду права оних који су их чинили, нити то може бити повод за покретање административног спора. Повод за жалбу надзорној власти у смислу § 143, Закона о градским општинама, а затим и за покретање административног спора, могу бити само оне одлуке већа које оно доноси у примени Закона, градских уредаба или буџета, и тиме непосредно вређа какво право или лични интерес жалилаца заснован на закону, а !не и оне одлуке којима се прописују градске уредбе или буџет, а тако и одлуке власти о одобрењу буџета, као што је овде случај, које немају непосредно правног дејства на појединца, па, дакле, ни на тужилачко удружење. Према томе и жалба коју је тужилачко удружење изјавило на буџет надзорној власти, у смислу § 143 Закона о градским општинама није могла бити запрека за даље провођење буџетског поступка односно одобрења истог од стране Министра финансија, које је учињено спорним решењем. Са ових разлога тужба се морала одбацити одлуком на основу чл. 24 тач. 4 Закона о Државном савету и управним судовима". Одредбом § 117 зак. о градским општинама предвиђа се да председник градске општине мора саставити буџет најдаље на три месеца пре почетка буџетске године и изложити га на општи увид грађанству за време од пет да!на, што се мора објавити у граду на уобичајен начин. Истим прописом дато је право сваком члану градске општине као и сваком лицу које плаћа непосредни порез у граду да може ставити на предлог буџета своје примедбе. За овим претседник износи предлог буџета са учињеним примедбама у року од даљих пет дана градском већу које има да расправи о буџету са учињеним примедбама и донесе одлуку. Према даљем поступку из § 118 Закона о градским општинама буџет се са свима одлукама већа и примедбама учињеним на буџет шаље надзорној власти. Надзорна власт је дужна прегледати буџет и уверити се да су у буџет унесени сви они издаци који по овом или другим законима, или по неоспорним уговорним обавезама падају на терет града, и то у оноликим изменама, колики су по закону потребни, као ии да је у опште састављен по постојећим прописима, па ако је то учињено, онда га шаље министру финансија најдаље за месец и по дана пре почетка буџетске године. Ако, пак, у буџет није унесено све што треба и како треба, чини већу образложене примедбе. Ако градско веће не усвоји примедбе надзорна власт ће послати буџет са својим примедбама