Општинске новине

Стр. 904

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Министру финансија најдаље на месец дана пре почетка године. Према оваквом посгупку, о примедбама грађана (чланова града одн. лица која плаћају непосредним порезу у граду) стављеним на пројектовани буџет одлучује градско веће које расправља буџет са учињеним примедбама и доноси одлуку. Но неусвајање тих примедаба од стране градског већа не вређа се никакво право или лични интерес основан на закону и због тога странка која је ставила те примедбе не стиче право жалбе на вишу власт. Ово са разлога што буџет има карактер једног статута, уредбе и све док не дође до његове примене не може ни бити повреде чијег права. Примедбе које грађани могу да ставе на буџет имају само тај значај да градском већу а доцније надзорној власти па према томе и Министру финансија код дефинитивног одобравања буџета укажу на евентуалне недостатке у буџету. Због тога се буџет са свима одлукама већа и примедбама шаље надзорној власти. Надзорна пак власт не доноси никакву одлуку о буџету већ евентуално само ставља своје примедбе градском већу а потом га има 'одмах достављати Министру финансија на дефинитизно одобрење. Наравно да уз буџет надзорна власт треба да достави и све примедбе учињене на основу § 117 Зак. о градским општинама које као елаборат могу послужити Министру финансија код дефинитивног одобрења буџета. Но у случају који се овде излаже Удружење трговаца за град и срез Вршац није ставило примедбе на буџет на основу § 117 Зак. о градским општинама. Већ је на оснедзу сги I § 143 Зак. о градским општинама поднело надзорџој власти жалбу на одлуку градског већа о буџету;. У от|, I § 143, 3»к„ о градским општинама заиста се предвиђа да се против одлуке градског већа може изјавити жалба надзорној власти. Али овај се пропис мора тумачити у логичној вези са чл. 15 16 и 18 Зак. о држав. сав. и упр. судовима по коме се само оних одлука управне или самоуправне власти може издавати жалба на једну вишу одн. надзорну власт којима се појединцу вређа какво право или лична и непосредни интерес заснован на Закону. Видели смо да са буџетом то није случај. Но § 143 Зак. о градским општинма садржи још једно специално правно средство. Реч је о ст. IV овог прописа. Ту се предвиђа да противу одлука градских органа опште природе (не појединачно личне) право жалбе, односно приговора има члан градске општине који налази да је одлука противна постојећим законима и законским наредбама власти. Код примене овог прописа ваља одмах истаћи да он изузетно од чл. 15 и 18 Зак. о држ. сав. допушта право жалбе у ствари приговора и противу једне одлуке општег карактера али тај се изузетак односи само на подношење жалбе. Што се тиче даљег правног срества тужбе управном суду одн. Др. Савету странка се, ако би јој жалба по овом пропису била одбијена, не би могла користити тим правним среством јер одбијањем њене жалбе противу једне одлуке опште природе, њој се не вређа никакво право или лични и непосредни интерес заснован на Закону да би на основу чл. 15 и 18 Зак. о државном савету могла поднети тужбу управном суду одн. Државном савету.

Поред овога код примене § 143 ст. IV поставља се као начелно питање да ли се по томе пропису може изјавити жалба и противу одлуке градског већа о буџету одн. да ли појам „одлуке опште природе" обухвата и буџет. Да напоменемо одмах да се Удружење трговаца као странка у спору који је био предмет одлуке Државног савета, коју смо напред навели, није могло користити правом жалбе по ст. IV § 143 јер по том пропису жалбу може поднети само члан општине а члан општине је само физичко лице. Дакле не и правна лица као што је једно удружење. Али питање је да ли се противу буџета може поднети у опште жалба по ст, IV § 143 Зак. о градским општинама. Као што смо већ напред навели за доношење буџета градских општина предвиђен је један специалан поступак у § 1117 и 118 Закона о градским општинама, па се већ с тога појављује питање да ли се код буџета може применити и поступак који се односи на остале одлуке опште природе из § 143 ако се схвати да се под тим одлукама може подвести и буџет. По поступку из § 117 буџет саставља претседник општине и излаже га на општи увид грађанству за време од пет дана, што се мора објавити у граду на уобичајени начин. Сваки члан града, као и свако лице које плаћа непосредни порез у граду има право ставити на предлог буџета своје примедбе. Претседник предлог буџета са учињеним примедбама износи у року од даљих пет дана градском већу које после расправе о предлогу бу^сш са учињеним примедбама и доноси одлуку т. ј. буџет. По поступку пак из § 143 Зак. о градским општинама (ст. IV). Противу предлога буџета од стране претседниха општине јер и то је одлука градског органа право жалбе одн. приговора има сваки члан општине. Што значи да би по овом пропису сем примедаба које на предлог буџета према § 117 може учинити сваки члан града као и свако лице које плаћа непосредни порез, сваки члан града имао још и право жалбе одн. приговора. О тим жалбама одн. приговорима требало би да решава градско веће док према § 117 оно код расправа о буџету расправља још само примедбе учињене на буџет. Поред тога по ст. IV § 143 и противу одлуке градског већа о буџету, јер је и то одлука градског органа, постојало би право жалбе одн. приговора. По тим приговорима одн. жалбама имала би да решава надзорна власт. Међутим, према § 118 надзорној власти доставља се буџет са свима одлукама градског већа и примедбама док ту нема у опште речи о жалбама одн. приговорима. Поред тога надзора власт према § 118 и не одлучује о буџету већ буџет одобрава Министар финансија. Сви ови разлози потврђују да се поступак из § 143 Зак. о градским општинама не односи и на буџет за који важи специјалан поступак из § 117 и 118 Зак. о град. општ. Ово гледиште заступа и г. Н. Оцокољић док супротно гледиште има г. Б. Франтловић („Полиција", за 1934 г. стр. 714 и 810). Најзад, поставља се питање да ли се на буџет може применити правно срество жалбе одн. приговора и због тога што буџет има каракгер једне апстрактне одлуке опште природе (уредбе) којима се уређује извесан неодређен низ ситуација за у будуће док се пропис ст. IV § 143 односи само на одлуке опште природе за конкретан случај — подизање јавне зграде