Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 905

школе, болнице. Ово гледиште заступа г. Јован Стефановић. Ово гледиште би било у сагласности и са самим законским текстом ст. § 143. Ту се на име каже „Противу одлуке градских органа опште природе (не појединачно личне). Самим овим објашњењем „не појединачно личне" уједно је сужен појам таквих одлука. На име да то нису у опште све одлуке опште природе

(чак и уредбе, статути, правилници) већ само оне одлуке опште природе које су везане за један конкретан случај али које нису појединачно личне, Дакле које се не односе само на једно лице већ на један неодређен број лица. Александар Давинић, референг Држ. савета

Плата претседселника градске општине

I Претседник градске ошптине може имати месечну накнаду за вршење дужности у облику годишње или месечне плате, и ако није донет градски статут који, према § 83 став 2 Зак. о град. општинама, треба да одреди ту накнаду. У недостатку статута величину накнаде одређује градско веће. Док § 83 З.ак. о град. општинама у ставу 1 прописује, да је служба претседника општине почасна, дотле у ставу 2 предвиђа, да се претседнику градске општине град. статутом може одредити стална накнада за вршење дужности у оЗлику годишње и\и месечне плате. Поставља се питање, да ли претседник градске општине може имати ову накнаду, у случају ако градски статут, који треба да је одреди, још није донет. Градско веће општине града Призрена одлучило је, да се претседнику градске општине издаје стална месечна накнада у износу од 2.820.— динара и да иста одлука замењује статут до његовог доношења. Ову одлуку већа задржала је Банску управа у Скопљу од извршења, на основу § 134 Зак. о град. општинама, јер је нашла да је иста у противности са § 83/2 Зак. о град. општинама, који пропнсује да се ова накнада може одредити статутчш, а да у односном случају није било стагута. На одлуку Банске управе изјавило је градско поглаварство жалбу Државном савету, у смислу § 134 Зак. о град. општинама, који је својим решењем бр. 8611/36 од марта 1936 год. уважио жалбу и поништио одлуку Банске Управе, дајући за своје решење следеће разлоге: „У § 83 Зак. о град. општинама предвиђено је је у начелу да је служба претседника градске општине почасна, дакле бесплатна. Али и поред овога у другом ставу овог прописа остављено је, да се претседнику може статутом одредити стална накнада за вршење дужности у облику годишње или месечне плате. Доношење пак статута, у коме би се ова накнада имала предвидети, стављено је у дужност (§ 148) новоизабраном градском већу по одредбама овога закона и то у року од године дана. Када ће се пак избори општинских већа по овоме закону обавити (§ 145) остављено је да Миниетар унутр. послова одреди. Како ови избори још нису обављени, то и рок за доношење статута није истекао. Док се и то не изврши остаје и у погледу накнаде претседнику градске општине оно стање које је постојало пре закона о градским општинама.

По претходном закону о општинама од 1903 год., који је важио и за Призрен, плату претседника одређује (чл. 86 тач. 14) општински одбор. И кад је у овоме случају општ. одбор одн. град. веће ову плату одредило, онда је то у сагласности са законом и није било места задржању дотичне одлуке од извршења на основу § 134 Зак. о град. општинама, пошто иста иначе није противна закону. Најзад, у одлуци град. већа наглашено је да иста замењује статут до његовог доношења, те је тиме удовољено и пропису закона о град. општинама." Као што се из цитираног образложења види, Државни савег признао је претседнику градске општине право на сталну накнаду за вршење дужности и у случају ако статут из § 83/2 Зак. о град. општинама није донет, под условом да је величину те накнаде одредило градско веће. Одлука градског већа о сталној накнади претседнику може, према решењу Државног савета, да замени статут који још није донет зато, што није постојала могућност за његово доношење, пошто је доношење статута стављено у надлежност новоиизабраних градских већа, која још нису бирана. Прописом § 51 тач. 10 Фин. зак. за 1936/37 год. створена је могућност за даношење статута о сталној накнади иретседнику градске општине и пре избора градских већа, јер овај законски пропис предвиђа да статуте и уредбе о организацији, чије доношење предвиђа зак. о град. општинама, до нових избора могу доносити и садашња градска већа, у колико је потребно да се организација службе у градовима саобрази проиисима тога закона. II О забрани грађења по § 118 грађ. закона Позивајући се на § 118 Грађевинског закона општина може забранити свако грађење само тамо где је већ започета израда новог или измена постојећег регулационог плана; а кад је нови регулациони план израђен или постојећи измењен, општина може, на основу истог зак. прописа, забранити новоградње или преправке постојећих зграда само у толико у колико би тиме било отежано извођење израђеног односно измењеног регулационог плана. О забрани новог грађења говори § 118 Грађевинског закона који гласи: Приликом израде новог или измене постојећег регулационог плана општина може за-