Општинске новине

Стр. 906

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

бранити нова грађења. Новоградње или преправке постојећих зграда могу се дозволити само у толико у колико неће отежавати извођеше новог регулационог плана. Ове дозволе општИна може давати на основи пројектованог регулационог плана и то само по претходном одобрењу надлежне власти. Подручја на које се забрана протеже и време трајања забране, које не може бити дуже од 2 године, има се јасно означити и огласити. Прометна Банка. а. д. из Београда поднела је молбу Градском поглаварству у Београду, да јој се изда дозвола за подизање фабричне зграде за ваљаоницу лима на њеном имању на Дунавском крају описатом у изводу из земљишних књига бр. 1431 катастарске општине Београд 1. По оеој молби, Градско погл. у Београду донело је под ГОБр. 4312 од 25 септембра 1935 год. одлуку, да се Прометној банци не одобри подизање зграде за ваљаоницу лима на њеном имању на Дунавском крају. Ову одлуку, којом је одбијена молба пом. банке, Поглаварство је засновало на извршној одлуци градског већа од 30 августа 1935 год. (објављено у службеним општинским новинама) бр. 40 од 19 септембра 1935 год., којег дана је ова одлука добила и обавезну снагу по којој се, поводом израде нове регулације у вези са пројектом железничког чвора, а на основу § 118 Грађев. закона, забрањује за време од две године свако подизање нових и оправка постојећих зграда на земљишту које се налази на десној обали Дунава, — од улаза у Доњи град до Панчевачког моста, где је и банчино имање намењено за зидање пом. зграде. Про! ив ове одлуке Град. поглаварства Прометна банка изјавила је жалбу Миниетру грађевина, који је жалбу уважио и својим решењем бр. 30135 од 28 октобра 1935 год. поништио пом. првостепену одлуку Град. поглаварства, наводећи као разлоге, да је банка испунила све услове који се по закону са техничке стране траже, да се одлука градског већа од 30 августа 1935 год. о забрани зидања на десној обали Дунава не може применити и на спорни случај, јер је по банчиној молби била донета мериторна одлука пре него што је забрана зидања ступила на снагу и најзад, да забрани зидања на основу § "118 Грађев. закона у спорном случају није имало места с обзиром на дату обавезу Прометне банке да неће тражити никакву накнаду, ако би се односно зграда због регулације морала рушити или сећи, која би се обавеза увела и у књигу Грађевинско-правних обавеза у см. § 113 и 114 Грађев. закона.. Градско поглаварство у Београду нашло је да је на његову штету овим решењем Министра грађевина повређен закон, зато је тужбом на Државни савет тражило поништај пом. решења. Државни савет је нашао, да је оспорено решење Министра грађевина противно закону, као такво га је поништио и то са следећих разлога: „За питање спорно у конкретном случају, да ли се по закону могло забранити тужилачкој банци да на свом имању на Дунавском крају подигне одн. зграду, меродаван је § 118 Грађевинског закона, на коме је заснована и одлука градског већа о забрани зидања од 30 августа 1935 год., а на основу које одлуке је Поглаварство одбило банчину молбу за дозволу зидања.

§ 118 ст. 1 Грађевинског зак. предвиђа: „приликом израде новог или измене постојећег регулационог плана општина може забранити нова грађења. Новоградње или преправке постојећих зграда могу се дозволити !само у толико у колико неће отежавати извођење новог регулационог плана." У духу прве реченице цитираног законског прописа општина је овлашћена да забрани свако зидање за време израде новог или измене постојећег регулационог планај, а у смислу друге реченице иистог прописа, кад је већ израђен нов регулациони план односно измењен постојећи, општина може да дозволи новоградњу или преправке постојећих зграда само у толико у колико то неће отежавати извођење већ израђеног новог регулационог плана односно извођење измењеног постојећег регулационог плана. Дакле, две су битне чињенице за које закон везује забрану сваког новог грађења односно дозволу новог градње или преправке постојећих зграда, и то: само започета израда новог или измена постојећег регулационог плана може да оправда сваку забрану зидања у одређеном року, односно новоградња или преправка постојећих зграда не може се дозволити само ако би тиме било отежано извођење већ израђеног новог регулационог плана односно измењеног постојећег плана. Што значи, ако још није приступљено изради новог или измени постојећег регулационог плана, у § 118 нема ослонца за забрану новог грађења. Кад је пак регулациони план израђен односно постојећи измењен, може се по § 118 одбити само она дозвола новоградње или преправке постојеће зграде, која би отежавала извођење тог израђеног односно измењеног плана. Ако нема отежавања у извођењу израђеног или измењеног плана, не може бити ни забране. Градско веће је донело своју одлуку о забрани зидања на десној обали Дунава од 30 августа 1935 год. на основу § 118 Грађев. закона, „а поводом израде нове регулације у вези са пројектом железничког чвора". На основу ове одлуке Градског већа Град. поглаварство није дозволило тужилачкој банци подизање одн. зграде, што значи да подизање ове зграде није допуштено по § 118 због израде нове регулације у вези са пројектом железничког чвора. Међутим, у погледу ове битне чињенице — израда нове регулације — за коју закон везује забрану новог грађења, постоји контрадикторност у актима предмета. Док Градско веће у одлуци о забрани зидања на десној обали Дунава, као и Град. поглаварство у својој одлуци о спорном питању, правдају забрану зидања одн. зграде израдом нове регулације у вези са пројектом железничког чвора дотле се у уверењу издатом тужилачкој банци од стране истог Поглаварства — Техничка дирекција ТДБр. 25079 од 31 јула 1935. год. тврди, да је односно имање Проментне банке, на коме треба да се подигне зграда, изван резервације за железничке потребе, а да регулациони план за земљишта испод пруге, у која спада иста регулација извести доцније, кад се реши питање кеја и пристаништа, као и намене тога земљишта. Према томе кад је Министар грађевина, по жалби заинтересоване банке, доносио одлуку као другостепена управна власт у спорном питању, он је имао претходно утврдити, да ли постоји или непостоји израде регулационог плана у смислу пом. зак. прописа, па према томе и одлучити, да ли ее тражена дозвола може по