Општинске новине

Стр. 918

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

У погледу естетичком, културном и социјалном, Пашићева иницијатива у то време била је врло плодна. Тако ћемо само узгрзд поменути, да је данашње угледно шеталиште Београда, наш Калемегдан сзе до августа 1890 било једно просто поље за вежбе војника, а тада је Пашићу пошло за руком да Општина уреди Калемегдан као градски парк и стави га на расположење београдском грађанству. Те плодне 1890 године у животу наше Општине проучено је школско питаље и утврђен план за подизање основних школа. Истовремено је ргшено да Општина помаже установљавање дечјих забавишта и установа за заштиту д?цг. Исте године игвр иено је наименозање београдских улица. Иници,'ативу је дао кроз отнцтинске нозине наш знаменити државник и књижевник Чеда Мијатовић својим чланком „Обележавање улица". У комисији за наименовање били су наши познати просветни и научни радници: Андра Николић, велики родољуб Панта Срећковил, Коста Главинић и др. Пашић је нарочито, и поред свега настојазао да се реши питање преустро;'ства општинске администрације и лично је присуствовао седницама одређене комисије, водећи рачуна да се службеничко питаље што правичније урзди. Прекинут почзтком 1891 године Пашићев рад у Београдској општини наставља се 1897, али само од 1 јануара до нозембра исте године. Али и за то кратко време Пашићева управа учинила је много за напредак Бео рада у техничком, естети жом, хигијенском, социјалном и администратизноч погледу. Највећа пажња у то доба била је посзећена питању уређења Београдског водозода, ко,'и је знатно проширен, а изграђивањем великог бро]а јавних бу нара у Макишу Београд је добио довољну количину здраве пи,'аће воде. У то до5а под Пашићевим личним настоЈањем и?рађен је један детаљан технички план о токе како се по,'едине улицз и крајеви Београда и.иају изграђивати и какве се грађевине у појединим крајевима могу подизати. За време ове друге управе Нихоле Пашића основан је Регулациони фонд у ко;и су уношене суме од продатих плацева те је из сретстава овога Фонда општина куповала земљиште у рзгулационе сврхе. Најзад и за време првога претседникозања и овога доцни.ег, Пашић је имао сиушатије и разумевање за интересе широких слојева грађанства старајући се о сузбијању скупоће животних намирница, о указивању помоћи социјално незбринутим, помажући истоврзмена сваку приватну иницијативу у корист олштег добра. Овако плодан и заслужан рад нашега државника чији су напори поштено служили народу, који је вођен славном Династијом Карађорђевића, дошао до свога Уједишења, заслужује да га се Београдска општина, на данашњој комеморатизној седници сети са захвалношћу и да великоме покојнику из захвалних груди ускликне: Нека му је слава и светао спомен у нашој средини!" После говора, претседник г. Влада Илић дао је реч градском већнику г. др. Јовану Мијушковићу, који је у име Клуба градских већника Југословенске

Радикалне Заједнице, као претседник истог, одржао комеморативни говор о Николи Пашићу. У своме обимном, пуном историских документација, говору г, др. Јован Мијушковић је, између осталога, рекао: ГОВОР Г. ДР. ЈОВАНА МИЈУШКОВИЋА „Говорити о животу Николе Пашића, значи прзћи нашу политичку прошлост за читаво пола века. Биографија Николе Пашића, поклапа се по свима страницама његовог бурног и сложеног живота са историјом нашега народа последњих пет деценија. Исто онако као што је бурна и хучна наша прошлост, ових педесет година, исто је тако буран живот Николе Пашића. Он је деценијама исписивао странице наше политичке

Г. др. јован Мијугаковић, већник града Београда претсед; ник Кдуба већника Југосдовенске радикадне заједнице у Београду. историје и морамо признати, оне су од најзначајнијих. Ти успеси јесу у почетку скромни, да доцније буду све већи и већи, о5и\нији и пунији. Он их је исписиваО борбом за грађанску сло5оду унутра, и борбом за слободу и уједињење нашега народа изван граница Србије. У борби за грађанску слоГоду, успео је да прикупи и организује огромну Еећину народа предратне Србије, а за ону другу борбу, борбу за ослобођење и уједињење имао је уза се, не само цео народ у Срби;'и, него и ц,ео југословенски народ. У тој је борби увек на челу, дозршио је исту са успехом, и на оба фронта сломио противника и унутра и споља. У тешкој унутрашњој борби ваљало јз прзћи чзсто пута не само тешки него и смртоносан пут, од апсолутистичке монархије до праве парламентарне демократије. У тешкој политичкој борби и у сукобу са два последња Обреновића и због Зајечарске буне и Ивањданског атентата, Пашић иде у тамницу, пролази