Општинске новине

Југословенско-иШалијански корак ка консолидовању мира у Евроии ИЗМЕНА ТЕЛЕГРАМА ИЗМЕЂУ Њ. В. КРАЉА ВИТОРИЈА ЕМАНУЕЛА И Њ. КР. ВИС. КНЕЗА-НАМЕСНИКА ПАВЛА. — Њ. КР. ВИС. КНЕЗ-НАМЕСНИК ПАВЛЕ ОДЛИКОВАН НАЈВИШИМ ИТАЛИЈАНСКИМ ОРДЕНОМ ПРЕСВЕТЕ АНУНЦИА7Е Други крупан корак у правцу успостављања добрих суседних односа и консолидовања прилика у басену Средоземног Мора, у Подунављу и на Балкану јесте споразум између Краљевине Италије и Краљевине Југославије, који је потписан у Београду 25 марта, а чији је политички део ратификован одмах у Београду 27 марта и ступио на снагу истог дана. Политички споразум садржи међусобну гарантију заједничких граница обеју уговорница; предвиђа договор у случају да њихови заједнички интереси буду угрожени; понавља обавезе примљене потписом Келоговог пакта да ни Италија ни Југославија неће прибегавати рату као инструменту своје националне политике; обе уговорнице дају обавезе да неће трпети на својим односним територијама ма какву активност уперену против територијалног интегритета, или постојећег поретка друге стране уговорнице; констатује вољу да уговорнице појачају и прошире своје садашње трговинске размене и испитају услове за обилнију привредну сарадњу; истиче се да ништа у овом споразуму неће бити сматрано као противно постојећим међународним обавезама двеју земаља. Споразум ће трајати пет година; а ако не буде ошказан у року од шест месеца пре његовог истека, биће продужаван прећутно из године у годину. Једном речју, политички споразум ствара солидну базу за регулисање свих спорних питања између наше две земље, отвара перспективе за дуг и плодан период пријатељске сарадње на консолидовању европског мира, пружа оквир и ствара повољну атмосферу за ширу и јачу привредну сарадњу. Благодети тога споразума осетиле су одмах наше мањине у Италији као и италијанске код нас. А у будуће ће осетити још јаче, јер ће моћи да развијају своју засебну националну културу и да чувају одлике своје народности. Тај споразум осигурава наше границе не само према Италији него, посредно, и према свим оним државама које стоЈе под утицајем италијанске спољне политике, нарочито према Албанији, са којом се предвиђају срдачнији односи. Сам уговор изричито подвлачи, у чл. 6, да обе уговорнице остају верне својим досадашњим међународним обавезама. Уговор одговара потпуно принципу спољне политике који је поставио Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле, а примио да изводи Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова г. д-р Милан Стојадиновић: чувајући старе пријатеље, стварати нове пријатељске везе, нарочито са суседима. Сви стари пријатељи Југославије били су упућени у ток преговора са Италијом и дали су свој пристанак на коначни текст споразума. Југословенско-италијански споразум инспирисан је духом енглескоиталијанског иентлменског споразума. Зато можемо очекивати да ће овај Споразум допринети много ублажавању затегнутости односа у Европи и успостављању пољуљаног поверења. Члан 5 политичког споразума, који говори о привредној сарадњи, разрађен је одмах У једном допунском споразуму, који детаљније регулише трговинске и остале привредне односе између наше две земље.