Општинске новине

154

Београдске општинске новине

сећају, већ и са самим тим изложеним предметима. Зато је и могао многе уметнике и њихове изложене предмете да доводи у везу са личним доживљајима и успоменама и да исприча низ занимљивих анегдота. На изложби су изложени предмети: сликара Леона Коена и Надежде Петровић; композитора Јосипа Маринковића и Стеве Мокрањца; глумаца: Пере Добриновића, Цоце Ђорђевић, Чича Илије Станојевића,

Гавриловића и т. д.; књижевника: Вука Караџића, Његоша, Симе Милутиновића-Сарајлије, Јована Илића, Војислава Илића, Лазе Лазаревића, Јанка Веселиновића, Јована Скерлића, Петра Кочића, Алексе Шантића, Светозара Ћоровића, Ива Ћипика, Ива Војн.овића, Бранимира Ћосића, Милутина Бојића, Велимира Рајића, Стевана Луковића и других.

Изложбе у Уметничком павиљоиу

У току ова последња два месеца владала је у Павиљоиу нарочита живост. Изложбе су се ређале такорећи узастопце — и то све изложбе од вредности и озбиљног интереса. Неколики од највиђенијих наших млађих сликара изнели су пред публику богате и карактеристичне колекције својих радова. означујући њима нове етапе свога уметничког развоја. Први по реду био је Петар Лубарда који Је вен пре неколико година, првом изложбом својих сабраних слика, успео био да скрене на себе пажњу. Он је тада сликао широко и пастозно, у тешким тамним тсновима, али са полетом и темпераментом. Нешто касније, он је, прилично изненадно и абруптно, прешао на једну зналачки утанчану, уситњену, готово поентилистичку технику сликања која, међутим, и крај све своје вештине и гобленске финоће, није могла адекватно да замени грубљу, наивнију, али баш утолико и живљу, снажнију и непосреднију ефикасност његовог напуштеног првог начина. То је био један излет у „артизам", у један рафиниран и нешто млитав артизам — који'стварно није одговарао правој, присној природи уметника. Сада се Лубарда срећно опет вратио са тог излета у своје завичајно поднебље и своме добром „старом" стилу. Овај се у његовим новим сликама појављује, наравно, помало преиначен: продубљен, прочишћен, прекаљен, и то, делом, можда баш и дејством искустава стечених на оном излету — који се тако, у крајњем резултату, и није показао као излишан. Јача и садржајнија тонска сажетост, строжија и мирнија објективност и, уопште, једна виша зрелост визије и концепције — то су главне одлике, врлине ових последњих радова Лубардиних, међу којима понеки зналачки одабрани и изведени пејзашки мотиви и понеке ефектно постављене фигуре досежу до виртуознога. Једно само недостаје им још увек: радосни сјај светлости и бо/е. Лубардина па : лета остала је, и крај свих других својих одличних квалитета, тамна и тмура, тешка и невесела. Његов свет — природа, људи, предмети, подједнако, — увијен је у густе сенке суре, мрке, чађаве; тај свет и овако није без дражи, — али баш утолико више било би за желети да једном гране сунце и над њиме и да његови облици и појаве засветле заносно у свежим, жарким и безбројним бојама живота. Јер, можда је то и предрасуда, али нам се чини да једно сликарство које се одриче боје и светлости носи у себи једну дубоку противуречност. Балаж, који је излагао (у малој д-ворани Павиљона) истовремено са Лубардом, показује се, у

неку руку, као сушти антипод овога. Његова је визија светла и бојадисана, и из његових радова — већином колорисана графика — зрачи нека тиха и топла ведрина; — ведрина уметничка, сликарска као и човечанска. Балаж радознало и пажљиво разматра

А. Г. Балаж: Код зубног лекара, линорез

видљиви свет и хвата, фиксира сликарски његове разне појаве са једном увек истом усрдном објективношћу, радило се ту сад о неком бујном летњем цвећу, пламтећим сунцокретима, свиленасто руменом трандафилу— или о људским бићима. Ипак, осећа се да га изнад свега интересује човек; нарочито, човек трудбеник, човег тврдог рада и тешке животне борбе. У њега, у његову понизну и напорну егзистенцију задубљује се уметник са великом и чистом љубављу. И из тог његовог лепог човечанског саосећања потичу његови најбољи уметнички потстреци и најуспелије сликарске реализације. Маркантне фигуре, рад, одмор и разонода, једном речју: цео живот разних печалбара, каменорезаца, тестераша, таљигаша, друмских, обалских, зидарских и других