Општинске новине

Правна хроника

157

и иначе одређено да дужност врше стално. Другим речима они нису општински службгници, који су искључиво плаћени, већ изабрани претставници градске општине који су по правилу почасни, а само по изузетку могу бити плаћени и то у виду накнаде без других службеничких права. У прилог озога иде и околност што о градским службеницима говори посебни одељак (VI) Закона о градским општинама и уређењу њихове службе (§§ 99, 100 и др.), док се природа службе претседника и потпретседника одређује у одељку о организацији градске општине (III). Уредба о смањењу личних принадлежности државних и самоуправних службеника, на основу које је издат наведени распис Мин. финансија, односи се само на службенике — државне и самоуправне што следује из самог назива Уредбе!, а ,не и на претседника и потпретседника који нису према изложеном такви службеници. То се закључује и из текста чл. 10 исте Уредбе у коме стоји: „У погледу регулисања принадлежности бановинских и општинских слу-

жбеника и пензионера.... саобразно чл. 1, 5, 7, 8 и 9 ове уредбе Министар унутрашњих послова, Министар саобраћаја, Министар финансија и банови издаће у делокругу своје надлежности потребна наређења...," Наређења се дакле могу издати само у погледу принадлежности службеника, бановниских и општинских, а не и у погледу оних који нису службеници. Тако исто и одредба става 2 члана 8 ове Уредбе односи се само на службенике (хонорарне) који „ма по коме основу примају месечну награду". Како претседник и потпретседник градске општине, према напред изложеном, нису градски службеници у смислу закона о градским општинама, то за њих и не важе наређења ове уредбе. Следствено и распис Мин. финансија, на коме је ожалбено решење засновано, у толико није законита наредба власти, а као такав није могао бити основ за задржање одлуке већа од извршења, на основу § 134 Закона о градским општинама". Александар Давинић

Покривање дворишша кровом од сшакла За покривање дворишта кровом од стакла код грађевина побројаних у чл. 9 т. 4 Грађев. правилника за град Београд, не мора бити цео кров од стакла него толико колико је то потребно за осветљеност и проветраваље просторије добивене покривањем дворишта. Оободом молбе заинтересованог лица да му се одобри дозиђивање и преправка његове зграде у Београду, која би се састојала у покривању десног дворишта кровом са стакленим отворима и претварању [дућ.анд с ршца и дворишта у кафану, Градско поглаварствр у Београду спровело је, сходно § 87/2 Грађев. закона, Министарству грађевина на решење пројекат тражене преправке. Министар грађевина одбио је да изда одобрење, налазећи да је тражење у противности са !чл. 9 Ц. 4 Грађев. правилника, који захтева да је цео кров од стакла. По тужби заинтересованог лица, Државни савет — пресуда бр. 14559/36 — поништио је министрово решење и заузео горе означено становиште са следећим образложењем: ,Д1рема чл. 9 тач. 4 Грађевинског правилника за град Београд, на коме је засновано оспорено министрово решење, код јавних грађевина, хотела, гостионица, кафана, дућана, прода.вница, творница (фабрика) може се дозволити покривање дворишта кровом од стакла непосредно над најнижим спратовима. Постављајући као услов употребу стакла као грађевинског материјала за покривање дворишта код побројаних грађевина, Грађевински правилник ишао је за тим да се постигне довољна осветљеност и потребно проветравање нове просторије добивене покривањем дворишта. Кад је таква интенција Правилника, за одобрење тражења да се покрије двориште код једне од побројаних грађевина, потребно је да стакло буде употребљено у толикој мери да су задовољени услови осветљености и проветравања, чијој заштити служи чл. 9 тач. 4 Правилника, а није нужно, нити закон то предвиђа да цео кров буде од стакла, како је непра-

вилно протумачен овај пропис у оспореном министровом решењу и због тога одбијено тражење тужилачке задужбине. У спорном случају, на крову који ће покривати двориште толики су отв-ори од стакла да су задовољени услови довољне осветљености и потребног проветравања, што је утврђено комисијским увиђајем на лицу места (записник Г.О.Бр. 6195 од 1 новембра 1935 год.) као и од стране Грађевинског одбора Град. поглаварства у Београду (акт Г.О.Бр. 6195 од 1 новембра 1935 год.), у којим актима у погледу величине стаклених отвора, |на крову није учињена никаква примедба, него је констатовано да нема шта да се 'цримети и да тражену преправку треба (Одобритксј .Зато је тражену /преправку и требало одобрити, а како је управна власт противно поступила, њено решење је морало бити поништено". Поправљање зграда на земљишту резервисаном по регулационом плану Допуштено је поред одржаваља и поправљање зграда, које се налазе на земљишту по регулационом плану одређеном за јавне потребе, али се на овај начин увећана вредност зграде не признаје приликом експропријације, о чему се сопственик грађевинско правно обавезује. На молбу једног сопственика да му се одобри преправка зграде под ударом регулационог плана, Градско поглаварство је ускратило дозволу наводећи као разлоге, да је у питању зграда под ударом регулационог плана и да § 116 Грађев. закона на таквој згради не одобрава преправку, какву тражи заинтересовани, него само одржавање и нужно оправљање, а да би тражена преправка била у противности и са § 117 Грађев. закона, који за одобрење преправке поставља као услов да је у складу са уређајним основима, па и са регулационим плавдом као уређајним основом. Министар грађевина, по жалби заинтервсованог, поништио је одлуку Поглаварства чију је тужбу