Општинске новине

Правна хрдника ОдлуКе ДрЉавног савета

Пишањв смањења принадлвжносши првтсвдника и ппрвтседника општинв „Претседник и потпретседник општине нису градски службеници, нити се накнада, која им се по § 83 зак. о градским службеницима може одредити за вршење дужности, сматра као и принадлежности службеника. Према томе, на такву њихову награду нема места примени Уредбе о смањењу личних принадлежности државних и самоуправних службеника од 1935 год. — Одлука Државног савета бр. 22144 од 1-1Х-1936. Уредбом о смањењу принадлежности државних и самоуправних службеника извршено је поново смањење принадлежности ових службеника. У Уредби су предвиђене скале за смањивање принадлежности државних службеника а чл. 10. исте Уредбе предвиђеко је да ће Министар унутрашњих послоза, Министар финансија и банови издати у делокругу своје надлежности потребна наређења за смањење принадлежности на исти начин и бановинских као и општинских службеника. Међутим, код примене ове уредбе Министар финансија под бр. 1271 од 7 фебруара 1936 год. издао је објашњење да се ова уредба односи и на накнаду коју претседници и потпретседници градских општина примају за вршење своје дужности. Нема сумње да овакво објашњење није основано на закону. Ван спора је да претседник и потпретседник градске општине нису градски службеници већ изабрани претставници општине. По самом закону о градским општинама они и не примају плату за свој рад јер је њихова служба у начелу почасна. Њима се према § 83 зак. о градским општинама може само одредити накнада за вршење дужности али то није исто што и плата службеника. Но како је у наведеном пропису § 83 зак. о градским општинама предвиђено да се председнику и потпретседнику може одредити ова накнада за вршење дужности у облику годишње или месечне плате и како је у чл. 8 уредбе о смањивању принадлежности државних и самоуправних службеника, код смањивања месечне награде контрактуалним службеницшЉ и дневничарима, речено да се као хонорарни службеници сматрају и она лица која на рад у служби државе нису примљена у звању службеника али ма по ком основу имају утврђену месечну награду, Министарство финансија издало је поменуто објашњење да се чл. 8 ове Уредбе односи и на претседнике и потпретоеднике градских општина одн. да се по овом пропису има смањити и њихова накнада — плата коју

примају од општине. Но при томе се испустило из вида да се претседници одн. потпретседници општина не узимају у службу града већ су изабрани претставници града, па< с тога они у опште и не потпадају под уредбу о смањивању принадлежности државних и општинских службеника. Оно пак што они примају од општине није награда за службу већ награда за вршење дужности на коју су изабрани а која је дужност скопчана са издацима (на репрезентацију и др.). Због тога је овакво гледиште у наведеном распису Министра финансија било у очигледној супротности са Уредбом ради чијег је извршења тај распис издат. Такву супротност Државни савет је сасвим правилно и констатовао у својој одлуци бр. 22144 од 1 септембра 1936 год. поводом једног конкретног случаја који је имао да расправи путем спора. У овом случају: Радило се о накнади коју на основу § 83 закона о градској општини прима претседник градског поглаварства у Сарајеву. Поступајући по наведеном упуству Министра финансија од 6-11-1936 бр. 1271 у VII Градско поглаварство у Сарајеву смањило је и претседнику овог поглаварства накнаду коју прима за вршење своје дужностии. Но на учињен приговор противу овог смањења Градско веће као надлежно донело је одлуку да се не врши смањење буџетом предвиђених принадлежности претседника општина. Ова одлука, међутим, задржала је од извршења, на основу § 134 Зак. о градским онштинама, надлежна Банска управа позивајући се на наведено објашњење Министра финансија по коме и принадлежности које прима од Општине претседник општине треба смањити по чл. 8 Уредбе о смањивању принадлежности градских и самоуправних службеника од 1935. Тако пак решење Банске управе поништио је Државни савет одлуком бр. 22144/36. Ово решење Државног савета гласи: „Према § 134 Закона о градскцм општинама надзор"на власт може задржати од извршења одлуку већа која би била противна закону и законитим наредбама власти. У овоме случају томе задржању било би места у колико би наредба (односно распис) Мин. финансија била законига, а градско веће ипак поступило противно истој. Законитост пак ове наредбе (одн. расписа) има се ценити с обзиром на текст Уредбе на основу које је издана и природу накнаде претседнику градске општине одређену законом о градским општинама. У § 83 Закона о градским општинама одређено је у начелу да је служба претседника и потпретседника градске општине почасна тј. без плате, Али поред тога дата је могућност да им се градским статутом може одредити стална накнада за вршење дужности у облику годишње или месечне плате, ако је статутом