Општинске новине

Некролози

165

дром саветовању по привредно-финансијским питањима. Он је био оснивач и Народне банке и наше!а новчарства. Човек од рада био је и човек од срца. Ни/е се у нас могла покренути ни једна хумана и добротворна идеја или установа а да се одмах на челу не налази покојни Вајферт. Његова рука била је издашна рука и нико се од њега није без помоћи вратио. Зато да1:зс, поред нас, оплакују горко његову смрт и безброј у:танова и хуманих друштава и хиљаде оних гоје је Вајферт издашно помагао. Његоа рад учинио је да су га наше најугледни/е установе бирале за свога претседника и по^асног претседнчка. Почасни гувернер Народне банке, по■ ред многих других заслужених почасти, он је и почасни претседник наше коморе. Наша комора је, ценећи његове огромне услуге нџ стварању наше индустрије, њему првоме дала част почаснога претседника. Таквога човека покосила је смрт. Губитак ненакнадив и за нашу комору, и за нашу индустрију и

зе цео наш народ. Јер — ако се за кога може да каже да је својим радом и својом способношћу давао хлеба стотинама хиљада нашега народа, — то се може рећи за покојног Вајферта. Ми само можемо бити поносити што је наша комора имала част да јој на челу буде човек такве вредности, али је у толико већи наш бол што га у овим данима губимо. Пре но што будемо пошли да уцвељеној породици изразимо наше саучешће, ја вас молим да овде, у овој нашој сали, пред портретом покојниковим, који ће и на даље пратити рад наших седница, узвикнемо из све дубине нашега бола: Нека је слава и вечан мир неуммрлом претечи и капетану наше индустрнје Ђорђу Вајферту! Слава му!" * Земни остаци пок. Ђорђа Вајферта свечано су сахрањени 14 јануара 1937 год. у његовој задужбини у Панчеву.

*(• Благоје Антонијевић

На погребу, 8 јануара т. г., са пок. Антонијевићем, у име Општине града Београда, опростио се инж. г. Милан Нешић, професор Университета и већник града Београда, овим говором: „Благоје Антонијевић, с којим се на овом тужном скупу опраштам данас у име Општине града Београда, био /е као човек један из оне плејаде наших људи прошлога века који су се стварали својим личиим напором, сами, без сретстава, без помоћи и без ослонца. Рођен у сиромашном, али по природи веома питомом и привлачном крају, он је у раној младостч, одважно и без страха, пошао пешке из Ужица у Београд идући за својом судбином. Она га је вукла у свет, јер у малом родном месту није било замаха за младог Благоја, који је још тада осећао у себг. снаге да се понесе са тешким и сложеним животом великога града, да издржи утакмицу са људима који су и по месту рођења, и по богатству и по школској спреми имали више услова да ге претекну. Миран, тих, питом, приступачан за све племените подухвате, Благоје Антонијевић се у трговачким редовима убрзо истакао. Он је због својих лепих особина, које су га красиле био увек у првим редовима свога сталежа, почаствован избором на највише положаје, које тај сталеж може пружити једном своме члану. Својпм радом у Београдској трговачкој омладини где је више година био претседник, он је стекао великих заслуга, јер је ова корисна установа одгајила и пустила у живот велики број спремних и способних младих трговаца, којима се данас попоси наша земља. Дуго година био је директор „Трговинског Гласника", који на жалост не излази више, али који је у доба када му је покојни Благоје био директор, вршио велики утицај на јавно мишљење и достојно бранио и заступао интересе наше привреде и наше земље. Члан многих добротворних друштава и хуманих установа, члан управе профе-

На Бадњи-дан, 6 јануара 1937 године, преминуо је Благоје Антонијевић, угледни београдски трговац и већник града Београда.

ј- Благоје Антонијевић