Општинске новине

166

Веоградске општинске нбвине

сионалних удружења и установа, члан Управног одбора Народне бапке, претседник Управног одбора Хинотекарне банке трговачког фонда, претседник банке Златибор ит.д., Благоје Антонијевић је целим својић бићем, животом и активношћу био везан за Београд, његов развој и његов просперитет. Зато су његов губитак и наша жалост за њим тако велики и ТРШКИ. Такав човек био је управо одређен да у Београдској општини заузима положај општинског одборника и доцније градског већника. У два маха он је био у Београдској општини први пут почетком 1929 г. и доцније 1935 и 1936 г. Оба пута он је у општини показивао ону активност и старање, које је он свуда показивао, и које су га одликовале и истицале као савесног, честитог, способног и преданог грађанина београдског, као узор домаћина не само у приватном животу него и у свима јавним пословима, којима се бавио. Такав је био и у општини. Њене интересе чувао је и заштићавао је боље него када су били у питању његови сопствени интереси. Његови израђени погледи, сигурна мишљења, осећање за оно што је правично и поштено. увек су му прибављали онај значај, који се људима његова кова никад и ни са које стране не може оспоравати, и ако немају велике школске спреме. Он је ишао кроз живот сигурно и без колебања, он је био живи и светао пример шта воља, енергија и природна обдареност могу учинити од јеног човека, ако он уме да се снађе и ако зна да постави циљ коме тежи. Покојни Благоје то је и умео и знао и зато /е постигао оно што је хтео и чему је тежио. На жалост свих нас, који га данас испраћамо у вечни боравак, (Јставља нас баш у часу када су нам његово искуство, знање и способност били од највеће потребе и када је могао још дуги низ година да буде од велике користи и својој општини и своме сталежу. Његову судбину оплакујемо у толико више, што за собом оставља нејаку децу, која ће од сада бити лишена топлог и нежног очинског старања и радоС7 и коју осећају деца у крилу свога доброг оца. Својим примерним радом покојни Благоје стекао је много заслуга за Београдску општину, која му преко мене на овом немилосрдном растанку узвикује: Нека је сдава и хвада Благоју &нтоаијевићу \ — Слава му! — прихватили су присутни.

| Миљко Вршећи своју тешку и пожртвовану дужносг приликом пожара столарске фабрике „Велика Србија", на сам Бадњи-дан, 6 јануара 1937 год., настрадао је у пожару и од задобивених рана и опекотина умро у болници Миљко Вељковић, пожарник Пожарне команде Општине града Београда. Тело пок. Вељковића пренето је и сахрањено у селу Плочнику, срез Топлички. На вечном растанку са пок. Вељковићем се, у име његових другова, опростио пожарник г. Драгомач Видаковић овим. дирљивим речима:

* На 1 редовној седници Градског већа Поглаварства града Београда, 5 фебруара 1937 год., претседник Општине града Београда г. Влада Илић пре преласка на дневни ред саопштио је присутним градским већницима изненадну смрт градског већника поч. Благоја Антонијевића овим речима: „Господо већници, На Бадњи-дан, 6 јануара ове године, преминуо је наш друг и сарадник Благоје Антонијевић, градски већник, угледни београдски трговац и привредник. Његовом смрћу изгубили смо ретко доброг сарадника и човека који је одлично познавао прилике Београда и његових грађана. То познавање прилика Београда и велики углед који је уживао у београдском грађанству учинили су да је поч. Антонијевић у два маха постављан за градског већника. Први пут је постављен за општинског одборника 18 фебруара 1929 год. и на томе положају остао све до 12 маја 1932 год. Други пут 3 фебруара 1936 год. и на томе положају га је и смрт затекла. Као градски већник поч. Антонијевић се истицао у финансиским питањима и његова је сарадња били нарочито драгоцена у Финансиском одбору и Буџетској комисији. Као одличан познавалац наше привреде, он је својим искуством увек служио на добро Општине, као и на свима високим местима и установама наше привреде која је заузимао. Благоје Антонијевић је био један од оних који је радио увек несебично, предано и готово нечујно. Без истицања и без рекламе његов је рад увек био позитиван и користан. Са истом оном енергијом и вољом са којом је изграђивао себе и своју личност Антонијевић је неуморно радио на општем добру и на доб^ру Београда и наше националне привреде. Личност и рад Благоја Антонијевића заслужили су да се са захвалношћу и признањем помену у овом дому, у коме је он дуго година радио, и да му устајањем одамо пошту: Слава му!" Речи претседника г. Владе Илића градски већници су саслушали стојећи, и на крају су одали пошту пок. Благоју Атонијевићу гужним узвиком: — Слава му!

Вељковић „Драги и незаборављени друже Миљко! Скрхани неизмерним болом и тешком тугом, ми, твоји другови скуписмо се да сузних очију испратимо те до твога пута ка вечној кући. Наш бол и претешка туга у толко је већа што си ти драги Миљко као жртва своје дужности, жртва свога позива, завршио свој млади живот на тако грозан и језовит начин, завршио баш на Бадњи дан у очи Божића — можда је тако и усуд хтео — кад си се радовао и Бадњем-дану и Божићу да га проведеш у кругу своје породице. Јадан ти Бадњи-дан,