Општинске новине

Некролози

167

Грозна и неоппсана је била твоја мученичка смрт, смрт која и некога од нас, можда, чека. Сувише је 6ила ревносна твоја служба и твој по!с!М како је треба вршити. Ретки су људи ко што си ти био, драти Миљко: човек, прави човек, горштак, храбар и исправан, човек јаког и несаломљивог карактера, добре душе, нежне нарави, пун љубави према свакоме своме другу, — једном речју чинио си част и био си понос свима нама. Завршио си свој млади живот мученичком смрћу, као жива буктиња. Ми твоји другови, употребљавали смо надчовечанске напоре да те спасемо. Ватра је чинила своје, наше снаге биле су немоћне, јер још два друга који ти први прискочише у помоћ, полупечени боре се сада са животом у Општој државној болници. Боже, спаси их! И данас, на сам дан Божића када се у касарни Пожарне команде требала чути песма и весеље, данас, понављам, на дан Божића вије се црна застава, чују се јецаји твојих прекаљеиих другова, притисла нас је туга и жалост, црн смо Божић дочекали. Ми те испраћамо на твом последњем путу, а тужан ће бити повратак у твоју Топлицу. Мало сеоско звоно јецаће, а тужна поворка твојих сељана и родбине са сузама прихватиће твоје младо тело, предаће га матери земљи, предаће га твојој Топлици, да га она чува у својим недрима. Друже Миљко, нека ти је слава и вечан помен!" Слава му! — прихватили су присутни са сузама у очима, које су се сливале низ њихова препланула енергична лица.

јадан ти Божић, ~теби добри наш Миљко, а' и нама свима твојим друговима, који ето, дочекасмо Божић, не песмом и весељем већ у сузама и дубокој тузи.

ј- Миљко Вељковић

^ Алексије Ђурђић

У своме стану на Чукарици умро је 15 фебруара о. г. стари београдски учитељ и велики национални радник Алксије Н. Ђурђић. * Покојни Алексије Ђурђић рођен је у селу Дудовици 1875 год., и потиче, по мајци, из породице проте Смиљанића, у чијој је кући поникла идеја Првога устанка. Као млад учитељ службовао је по многимнашим селима, док најзад није дошао у Београд и постао учитељ на Сењаку. Његовом заслугом на Сењаку је подигнут Дом културе. Као пензионер настанио се на Чукарици, где је неуморно радио на подизању и улепшавању Чукарице, Бановог Брда и Бановог Шанца. Што је Чукарица добила лепу цркву умногоме и.ма се приписати заслузи пок. Ђурђића. Као учитељ у Жаркову настојао је да се тамо сагради лепа и хигијенска школска зграда. Због својих великих заслуга биран је за обласног народног посланика, па је као такав био и претседник Обласне народне скупштине београдске области. Колико је пок. Ћурђић био добар и исправан грађанин види се и по томе што га је пок. др. Рајс тестаменгом одредио за претседника свога фонда из кога се сваке године награђују са по 1.000 динара ' два београдска сиромашна ђака. Пок. Ђурђић био је члан управа многих- београдских културних и хуманих друштава, у којима је

■ј- Алексије Ђурђић

био необично цењен и поштован, а нарочито у Учитељском удружењу и Чиновничкој набављачкој задрузи .