Општинске новине

14

Београдске општинске новине

свим редак пример средњевековне графичке вештине — и Призренски кодекс, најстарији рукопис ДушаноЕОг законика — вероватно из ХК1 века — ко/и је, талаоом рата однесен у иностранство, у Немачку, после једне дуго и чудне одисеје, тек недавно поново срећно пронађен и враћен у ризницу народних светиња. Изнад степеница којима се пењемо на први ка;т налази се велика фреска Стеве Тодоровића (из седамдесетих год. прошлога века) „Поглед на Сан Стефано", у чијој је чудној дражесно преживелој атмосфери и романтичном лезвнтинском декору уметник Масликао 1и самога себе заједно са својом породидом и мноштвом) пријатеља, дама и господе, у занимљивом модном костиму сног доба, крај Иеких бајронски распојасаних и шарених источњачких типоза, рибара, лађара, замало да не и гусара. На прзом кату улазимо већ у ково доба наше историје и наше уметности, у XIX, па Еећ и у XX век. У трему су смештени живописни и марциални портрети наших војвог да и јунака из новог устанка: Хајдук Вељка, Узун Мирка, Вучића-Перишића и др. — гстово све радови — помало тврди и наивни, али неоспорно монументални и изразити Уроша Кнгжевића. Али ту су још и две фине, толико продуховљене и елегантно наслиКане епископсКе фигуре Платона АтанацКовића и Лукијана Мушицког од Новака Радонића>, онај разбарушени, романтични Сима Милутиновић Сарајлија од Катарине Ивановић, тихи нешто мутни Доситије Обрадовић од Аврамовића и она сочно колорисана, маркантна, стандаловска глава Шафарика од Лакатариа. Велика средња дворана посвећена је Карађорђу и његовом до!му. Ту је онај импозантни и најпознатији портре Вождов од Кнеже-

вића и онај други, такође врло успели, у три четврти профила, од непознатог сликара, исто као и она његова ефектна, узбудљива „Погибија" од Ђџре Јакшића. У витринама његове заставе, њешво оружје, одело, сребрно посуђе, накит и разне друге успомене. Одлични портрети Карађорђеве жене јелене и књегиње Персиде, оба такође од Кнежевића, репрезентативни ликови кнеза Александра, Блаженопочившег краља Александра ујединитеља и других чланова династије заокругљују свечано ову важну галерију. Одмах крај ње налази се пространа деорана Обреноеића са мноштвом њихових портрета, међу којима се нарочито истичу: -'една савремена мермерна биста кнеза Милоша, грациозна велика фигура кнешње Јулије у сјајном белом народном оделу од Кнежевића, у боји нешто сирови, али у карактеру погођени, живи лик краља Милана од Стеве Тодоровића, фини велики портре краљице Наталије у раскошној вечерној тоалети из осамдесетих година прошлога века од Влаха Буковца, и онај мање успели краља Александра Сбреновића од истог сликара. Скрећу пажњу на себе и униформе, драгоцени накит, богато сребрно и порцуланско посуђе и разни други предмети кнеза Милоша и његовог потомства.

Зора Петровкћ: Портре