Општинске новине

Проблеми уређења Београда и њесове околине

ово тим пре потребно, јер овде треба да прође и жељезнички мост. Дакле, овде постоје сви они разлози, који су били и код исушивања Панчевачког рита, с том разликом, што се овде ради о грађевинском земљишту од првокласне вредности, док тамо је у питању б^ило само зиратно земљиште. Део расхода, који не би имао директне везе са мостом, Држава би имала да поднесе, из разлога што се овде ради о једној установи, која има да служи у првом реду народној одбрани и државној безбедности. Тако уосталом се схваћа данас физичка култура, и савременом одгоју омладине придаје се исти значај, као и школској настави. Овако гледање на ствари у осталом је и рационално с финансијске тачке гледишта, јер уштеди заједници велике издатке на чување народног здравља. Општина би била пак обавезна да учини одговарајућу инвестицију за изградњу свих потребних спортских постројења и уређаја и у вези са тим, да изведе вртарско .уређење целокупног острва. Осим тога, Општина би имала и инвестиције око изградње добрих саобраћајних средстава, од којих би имала приходе. Чист приход од самог објекта једним делом служио би за његово одржавање, док други део за амортизацију извршених издатака. Специјални фонд пак, могао би се створити од позајмица и од прихода од продаје имања, која су сада ангажована за спортске сврхе, а која би се на овај начин ослободила. 1/2 потребних средстава могла би се на овај начин постићи, док за исплату зајма, друге половине, од 20,000.000,— дин. служио би приход од чланарине и улазница. 3) спортске колоније, летње кјолоније и баштенске колоније (Шреберове баште или породичне градине). 2,000.000.— Дин. (Општина путем инвестиционог зајма). У ствари ово би био један чисто инвеетициони зајам у соЦијално-здравствене сврхе. Он би истовремено значио и рационално искоришћавање, које проистиче из те коњуктурне околности, што Београд лежи на обалама река. Он би се брзо исплатио од вишка прихода од општинских земљишта, који би вишак неминовно и проузроковао. 4) Шумски појас (југо-западни 30 Ха Бе\.е Воде, Макиш. 180.000.— Дин. (Општина из зајма). Држава дала потребан материјал или субвенцију за његову производњу. Премда пошумљавање шумског појаса треба да врши држава сама или преко Општине субвенционирајући исту, у овом конкретном случају, Београд има посебак разлог (Беле Воде) да и сам учествује у овом раду и поднесе извесне жртве. 5) Заштитни појас 3.500 Ха 70,000.000.Дин. за откуп земљишта (Општина из згтма); 1,500.000.- Дин. за унапређење пољопривреде

и форсирање интензивне агрикултурне производње у заштитном појасу (Општина из зајма). Најздравија комунална политика састојала б^и се у откупу целокупног појаса овог земљишта, јер би то била најрентабилнија општинска инвестиција. Тако су поступиле многе велеградске општине на страни, и то је био доцније главни извор њиховог богатства и доброг' финансијског стања, које им је омогућило да изврше многобројне своје социјалне мисије и задатке. Вредност тих земљишта скаче само и искључиво благодарећи општинским радовима т.ј. општинској интервенцији, и право је, да у добити од овога пораста вредности Општина, ако не присвоји сву за себе, оно барем у њој партиципира. За наше прилике ми не бисмо препоручили откуп ц(елокупног пр!остора о коме је реч, већ само оних површина, где Општина намерава вршити разне велике радове. И за ту сврху предвиђа се један инвестициони зајам у износу од динара 70,000.000.—. У принципу, у заштитном појасу требало би дозволити изградњу свих објеката зеленог појаса без разлике, па чак шта више^ њих треба овде и форсирати. Остали пак слободан део овога појаса треба резервисати за пољопривреду, али не допустити овде њено произвољно развијање, већ форсирати гране агрикултурне производње, т.ј.: оне гране, које би служиле директно за снабдевање матичног насеља. Од такве симбиозе, између матичног насеља и околине, имале би користи и једна и друга страна — и то многобројне. Тај се процес (трансформација пољопривредне производње у 16'лизини велике пијаце) мора и по природним законима (живота) обавити, али тај процес треба и смишљеном интервенцијом убрзати. То се не чини са:мо законским прописима (што значи пасивно деловање), већ треба ићи корак напред и разним бенефициамја, интервенцијама саме Општине, ту трансформацију убрзати. На пр.: нити Београд нити произвођач имају велике користи, ако се на великим површинама у границама престоничког атара обавља обично ратарство. Напротив, ако се форсира воћарство у комбинацији са сточарством (детелишта) — живинарством, пчеларством, повртарством итд.), користи су веће и за једну и за другу страну. За Београдску општину зато, што би се воћарством (нарочито високе врсте) извршило пошумљавање околине, посао у који је потребно инвестирати милионе, док за произвођача зато, што је у коњуктурном положају (близина) према даљој околини, да те продукте боље и често пута без конкуренције уновчи. Оваквих примера и многостраних користи је много, и зато се овде предвиђа 1,500.000,Дин. за комунално делање у овом смислу.