Општинске новине

32

Београдске општинске новине

годарећи томе, што је Београд варош, која се још стално и форсирано изграђује. Дефинитивни нивелациони план у многоме би ову радњу потпомогао и убрзао. На крају овде би учинио један предлог: пошто се изради дефинитивни нивелациони план Београда и њиме утврди потребно насипавање у извесним деловима града, а специј.ално у ширем грађевинском реону, могле би се установити извесне општинске депоније за истовар земље у сваком појединачном делу града и за исти истовар наплаћивала би се извесна такса (као што се то чини у Прагу 8 кч. од кола). Приход од овога служио би за асанацију вароши. Но, и ако се предпостави да се буџ. кредити за комуналне вртарске радове не могу повећавати и ова.ј темпо вртарске изградње (у границама садашњих буџ. кредита) биће довољан, да се потребно реализује — сходно генералном плану -- у једном периоду од 10 година. При том оптерећење општ. буџета неће бити прекорачено, а процентуални однос буџета Отсека за паркове и пошумљавање, према целокупном општ. буџету, биће сачуван онакав, какав треба да буде и како је уобичајен код других великих градова на страни. Најзад, код ове врсте радова у приоритетном плану, не треба чинити разлике између радова у ужем и ширем грађ. реону, нити прве фаворизирати на рачун других, јер сваки од њих имају сасвим различит значај. Тако на пр.: заштитно зеленило на периферији града исто је толико важно, као и зеленило у центру. Свега по буџету 18,700.000,— дин. или годишње 1,870.000,— динара. Према свему изложеном за радове око, улепшавања Београда, вртарске радове и асанационе имало би се из општинског буџета годишње жртвовати 920.000,— динара, а у току 10 година, до потпуне њихове реализације према регулационом плану. II) Радови, који се имају извршити по генералном регулационом плану из ванбуџетских средстава Општине београдске, а који су у заштитном појасу, а и ван атара Градског поглаварства града Београда. Редни број њихов истовремено означава и њихов приоритет, односно прешност изградње. 1) Централно гробље 80 ха (Маринкова Шума) 12,000.000,— дин. (за откуп земљишта). 4,000.000,— дин. за уређење; 16,000.000,— дин. из зајма. Пошто гробље даје приходе, ово би био чисто инвестициони зајам, на бази кога прихода би се и могао закључити. Једним специјалним чланком ћемо показати како се приходи Гробља могу повећати, без да се грађанство оптерећује повећаним таксама. 2) Општинско огледно пољопривредно добро и расадник за екстензивне културе (у

Панчевачком риту 1,600.000,— дин. (из чистог прихода градске економије). 3) Излетишта за откуп земљишта Динара 10,000.00.—; и за уређење 1,000.000.— Дин.; Свега: 11,000.000.— из зајма, који би се могао закључити на бази хипотекарног задужења или би се средства добила отуђивањем извесних општинских земљишта, што би у ствари значило, само трампу земљишта. За градове је, а нарочите оне, који су у наглом порасту, увек уносније да улажу своје капитале у земљишта на периферији, а не у центрју вароши. Ово би био један издатак у социјално хигијенске сврхе, али и овде би се, поред уштеда у здравствено-комуналној служби, појавило извесно повећање општинских прихода. 4) Пратер или забавни парк могао би се исто тако изградити из зајма, који би се брз'0 исплатио од кирије и улазница. III. Радови, који се имају извршити по регулационом плану, а из комбинованих средстава Државе, Општине и др. Редни број истовремено означава и приоритет за изградњу. 1) Стадион 16,000.000.— Дин. Држава (из Фонда за јавне радове); 2,000.000.— Дин. Општина (нз кулучарине); Свега: 18,000.000,Динара. Овде се предвиђа сума од 18,000.000.дин. за изградњу стадиона проширењем постојећих трибина за реви-трупа на Бањици. Држава би предузела изградњу Стадиона р свега другог потребног (свлачионица, збиралишта, наступишта итд.) и у тој изградњи учествовала би са 16,000.000,— Дин., не рачунајући разне повластице материјал, за превоз, и томе слично. Општина би пак са своје стране у овој изградњи учествовала са Дин. 2,000.000.—; и то за инсталације, изградњу приступа и уређење околине. Овај би задатак Огпптине био у толико олакшан, што су приступи овде делимично већ изграђени, те је предвиђена сума довољна за њихово проширење и све остало. 2) Спортски центар (парк) 294 Ха. Ада Циганлија. Амелиорација Аде, т.ј. претварање исте у грађевинско земљиште, затварање веслачке стазе са изградњом прелаза. 11,500.000.— Дин. Држава односно Речна пловидба, Изградња спортског центра 40,00.000,Дин. (из спец. Фонда). Општина би дала бесплатно земљиште, а држава имала би да амелиорише острво, о коме је реч и од плавног терена створио би се грађевински простор у непосредној близини вароши. Ово би уједно представљало и асанацију околине, као и регулацију Савских обала. Од тако рећи безвредносних и плавних површина створила би се корисна земљишта од велике вредности. Ово амелиорасиње би коштало око 4.— Дин. по 1 м 2 . Држави је