Општинске новине

Проблеми уређења Београда и његове околине

31

4) Одобрити пошумљавање воћним садницама, а ^специјално воћем високог узраста (трешње, крушке, орахе итд.). 5) Према култури одредити и порезу т.ј. у колико више она зз.довољв.вз. поред економске и ону другу урбанистичку потребу, у толико да буде мања, па макар се ово друго доцније показало и рентабилније. Без приватне иницијативе околина Београда се не може пошумити и зато њу треба фаворизирати и по цену извесних жртава, које ће увек бити мање, него кад би држава или општина предузеле искључиву иницијативу у том правцу. Ова преоријентација пољопривреде у околини Београда наступиће неизбежно и сам,а од себе, само што би то трансформирање било и сувише дугачко и зато ту мора општина и држава интервенисати. Колико ми имамо сопственика плацева у околини Београда, који су покуповали те површине у чисто спекулативне сврхе, а не сете се да засаде и које дрво на својој празној ледини, и ако би то било и њима од користи. Зато и право је, да им се то наметне, кад већ не следе савету нашег великог песника: „Где год нађеш згодно место ти дрво засади, јер дрво је благодарно па ће да т' награди." Финансијски програм радова и приоритвтни план. Поред грађевинског програма изградње објеката зеленог појаса, који се утврђује регулационим планом, прописи Грађевинског закона предвиђају да мора бити одређено и како, када, и којим редом све те изградње треба да буду реализоване, т.ј. у ком периоду све тс треба да буде изграђено, као и начин финансирања ових радова. У погледу трајања ове реализације, по нашем скромном мишљењу, ту би био довољан један период од 10 година. Даље те радове треба поделити на групу која треба да буде финансирана од стране државе и на групу која би се кредитирала из општинских средстава. Осим тога извесни би радови били извођени из редовних буџетских средстава, док други путем зајма. Одмах треба истаћи да радови ове врсте, а нарочито вртарски, носе обележје типичних јавних радова, јер оно што је главно код свих јавних радова, то је да се при том запосли што више раденика и на тај начин сузбије незапосленост. Код зелених објеката 80 °/о целокупног утрошка иде на радну снагу, што није случај код ма којих других инвестиција. То је данас врло важан моменат, који иде у прилог форсирања изградњи ове врсте. Сви радови, о којима је овде реч, могу се у главном категорисати у Јчетири групе, и то: I) Радови у ужем и ширем грађевинском реону и заштитном појасу, који се имају извршити из општинског буџета,

1) радови, који се још имају извршити у ужем грађевинском реону. а) улични дрвореди 800.000,— Дин. б) паркови и скверови 3,000.000,— Дин. в) дворишта разних комуналних установа 450.000,- Дин. Свега: 4,250.000,— Дин. Што значи, да је годишње потребно по буџету 425.000,— Дин. ГБихово приоритетно извођење зависи од свих осталих општинских и државних инсталација, јер вртарски радови имају бити изведени као завршни радови. Према томе, они имају доћи после подземних (канализације, водовода, каблова) и надземних (калдрме, ваздушне електричне линије, трамва г ја, телефона) инсталација, као што се то у целом свету чини, те и њихов приоритетни план у ствари је идентичан са планомм осталих врста грађевина, с том разликом, што следује годину дана доцније. 2) радови, који се имају још извршити у ширем грађевинском реону и заштитном појасу. а) дрвореди 600.000.— Дин. б"! паркови и скверови 600.000,— Дин. в) дворишт аразних комуналних установа 300.000,- Дин. г) пошумљавање 1.000 Ха. а 6.000,— Дин. 6.000.000,- Дин. д) главни престонички парк (и рестаурација тврђаве) 8,000.000,— Дин. е) градска ботаничка башта 50.000,— Дин. ж) градски зоолошки врт 1,500.000,—Дин. 3) за асанацију (у ужем смислу) 1,200.000 Дин. Свега: 18,450.000.— Дин. Од тога даје држава: 4,000.000.— Дин. Општина: 14,450.000,— Дин. Што значи, да је годишње потребно 1,445.000 динара, јер и држава Министарство шума и руда) учествује у пошумљавању преко Управе Државног парка у Топчидеру са просечно динара 400.000,— годишње. Осим тога изградња зоолошког врта вршиће се у границама реализованог прихода, односно вишка прихода над расходима ове комуналне установе. У погледу рестаурације Београдске тврђаве, као објекта туристичког и од опште националног значаја, очекивати је сходно добивеним обећањима, да ће и држава узети учешћа у овом издатку преко Фонда за јавне радове (као што је то било ове године 4ОО.0ОО динара), те би према томе овај буџетски издатак Општине београдске могао бити о одговарајући износ смањен. Ово тим пре може се очекивати, јер код ове врсте радова 98% утроши се директно на људске наднице сузбијање незаИослености (као и код пошумљавања), што је и главни циљ јавних радова. Код асанационих радова треба напоменути, да је ово кредит само за контролисан и диригов&н истовар т.ј. попуњавање бара и засипање рупа, које се врши аутоматски, бла-