Општинске новине

Други дан, нови живот, други људи.

једне сликс смењивале су друге; прошло, давно већ прошло, преплављало ме је у бескрајним поворкама, а садашњост се везивала за будућност, - али не за моју, јер' ја њој више •не припадам, — него за будућност младих чланова наше уважене патријархалне куће. А њен старатељ сам ја, Воја Николић, тешки ратни инвалцд. Оно што је од мене остало још здраво и употребљиво, посвећујем модерној младежи садашњице, старијима и потпуно старима, који ■су још више изгубљени него ја. Али унутрашњи живот ових последњих миран је, као и просторије у којима се крећу, — јер они не продиру у данашњи живоТц не разумеју оштри одјек данашњих невоља нити савремена екстравагантна весеља. Ти стари, својим тврдим и крутим начелима обезбеђују се од непријагних захтева овога времена, и таКо чувају свој мир. Та они нису у стању ни да запазе оно 'што не разумеју. Али ја видим све, и разумем све, јер одржавам средину између старе и нове генерације: бринем се за прву, и бдим над другом, младом, пуном живота, поузданом у властиту судбину, — бдим над последњим изданцима старога ]стабла који цветају и који ће, и усред особености свога новога развоја, дати знамените плодове. Шта мари што се нама, предратнима, пупољци новога времена чине нешто чудни, и Што наилазимо ца трње,- чим се њим(а приближимо? Настала је нова епоха, ;кола су /почела да се крећу, историја иде својим тоКом. Лзубав према домовини и према родној груди не пропада. Али не ствара се ниједна звезда на небу, док претходно не пламти и не избаци варнице. Оставимо, дакле, данашњој младежи њену сигурност и њену веру. Ми, предратници, веровали смо у Бога и у правичност. Нова генерација, међутим, верује у сопствену снагу. Ја волим младеж, и дивим се безлобно њеном; самопоуздању. Ипак, у тајности јакс стрепим због ствари које ће доћи, у духов наме џ у културноме смислу. — Да ли је поуздање у своју рођену снагу довољно јако божанство :да старомоднога и мудрога Бога збаци са престола, заједно са његовом спором правичношћу?.. Често седим у својој покретној столици, окружен младом генерацијом, сводим разне рачуне, или испуњавам многобројне листиће самопосматрањима и сећањима свих врста, како мц (шта падне на памет, и то левом руком, јер ми је десну рат одузео. — Моји братанци и братанице — најмлађа има шеснаест, а најстарији 1двадесет четири године, — не обраћају пажњу на мене. Они говоре како им је драго, лармају, расправљају, препиру се и кличу. Пошто их не гледам, остајем просто непримећен; они мисле да сам самим собом заузет, и да их не чујем. Али ја их посматрам, не про-

пуштајући ниједну реч и ниједан од речитих израза њихових лица. Та они су мој живот. Поне|кад јих обузме обест, и кад пусте себи на вољу, моје благона|клоно срце добија осетан удар. Гада се питам како је 'могуће да један потомак храбре и уважене породице Ни!кјОлић тако грубо или тако лакомислено осећа. Тепжо је прићи им:, а не пробудити њихово неповерење. Покушавам да делујем оплемењујући на њих, али тако да они то не опазе. Они нису лицемерни, већ искрени, и имају поверења у мене. Али према мојој сестри Анастасији |још су поверљивији. Њеној увиђавности ,и пожртвовноМ старању имамо да захвалимо што се сви НиКолићи — нас дванаест иа броју — свакодневно скупљамо у у овој старој кући мојих предака. Кад сваки од нас, на вечери, заузме своје место за дугим столом: у трпезарији, осветљеним благом светлошћу лустера, — а старамајка осамдесетпетогодишња, али још држећа жена у српској ношњи, у пратњи моје мајке, давно већ оседеле, и мога ујака Павла полагано пође своме месту у врху стола, и свакога од нас обухвати погледом пуним љубави својих добрих очију, тада, у целоме нашем кругу, нема никога ко не би осетио д;а је сваки од нас карика истога ланца, и да сви, неизменљиво и непоколебљиво, припадамо једно другом, и поред разлике у годинама што међу нама постоји. Тада чак и шеснаестогодишња Дуда, најмлађа међу нама, на дну стола, заборавља да примамљиво велику брескву тајно осигура за себе, као што је час раније намеравала, а Боба, вечно потсмевало, неосетљива за макакву сентименталност, добија намах меку црту око уста, а цело њено држање одише страхопоштовањем. Али, полако и неминовно, ветар времена хуји око старог, управо најстаријег патријархалног дома нашега Београда, засипа пукотине његових дебелих зидова оним: што је избледело и протекло,, и својим заносним мелодијам;а измамљује младеж преко трошног кућњега прага напоље, у ново и непознато. Седе главе наше пород^це лећи ће, да се за увек оДморе, а млади ће оставити своје гнездо. Ја ћу, јкако слутиМ, остати једини, — ја и моја покретна, столица: њен последњи верник... Можда ћу доживети и једно и друго, и поред тога што непрестано копним. Може ли се судбина задржати? Не. Она је једна реКа; талас иде за таласом', и све незауставно тече. Пролећње сунце греје моје болесно тело; оно буди вољу за стварањем, и потстиче на делатност. Хоћу да скупим листове са својим забелешкама, и да их средим сходно догађајима. Ти листићи треба да буду дар љубави: нека; мој дневник читају и будући чланови на-