Општинске новине

Два турска плана Београда I

Београд се за последњих сто година тако брзо и толико изменио, да је данашњим његовим становницима готово потпуно непознато како је он изгледао за време не раније него, рецимо, за време Кара-Ђорђа, кнез Милоша, па чак и за време кнеза Михаила. У току векова више путника и путописаца су нам сачували доста података о Београду, али све је то некако у одломцима и непотпуно. О Београду под Турцима свакако са највише података и најпотпунији опис дао је турски путописац 17 века, познати Евлија Челабија. Па ипак и од његова описа Београда имамо много мање користи но што бисмо имали да је своме опису приложио ма и најпримитивнију карту Београда, на којој би била обележена места и објекти које он помиње или у својим путописима описује. Много што шта у Београду знамо само по имену, чему нисмо кадри да одредимо место. Извесне локалитете турских извора о Београду често нисмо били у стању право разумети, нити их према садашњим приликама фиксирати. Где су биле извесне јавне зграде, чесме, махале и др. које се спомињу, због тога им нисмо могли одредити право место. Поред многих гравира и цртежа старог Београда, већином аустриског порекла, на којима је Београд претстављен перспектиЕно, налане се додуше и друкчији планови — геодетски снимци Београда, ређе него они први, које су такође у већини радили Аустријанци, али турских картографских радова о Београду до сада нисмо имали. Обично је преовлађивало мишљење да ихТурци уопште нису ни имали, што, разуме се, није тачно, као што ћемо се из чињеница одмах. уверити. Бавећи се прошле године само кратко време у Средишној турској државној архиви (Ваз уека1е! еугак ћа2те§1) у Цариграду, наша је комисија, коју је послала била Српска краљевска академија, у архивском инвентару (таћгеп с1е{1еп) под бројем 19 могла да прочита: „8 комада карата београдске царске тврђаве и вароши у границама шанца". На страни 89 истог инвентара, под бр. 1, стоји забележено: ,,Једна мапа београдске тврђаве '. Па одмах затим опет под 10-1^-1833 год. заведено је: „Потписана и печо.тима потврђена карта Тимока која се односи на Србију". Најзад под бројем 14, са датумом од 28-Х-1862 год., заведена је и: ,,Карта односно границе Соко ла у Србији". Већ из наведеног јасно је да

су и Турци имали својих карата и плановћ, али су нам они све до сада остали непознати и неискоришћени. А. — План београдског Града и вароши у границама до Шанца. Неким пуким случајзм у овдашњој Народној библиотеци, под бр. 332, налази се за веден овај план бесградске тврђаве и варсши до Шанца, који би, бог зна докле, остао неискоришћен да нам на њ није скренуо пажшу г. Теофило Турек, овдашњи евангелички пастор. Како се и одакле ту обрео, није познато. Из плана се не види ни ко га је израдио, нити се зна кад је и ради какве сврхе рађен. По неким околностима судећи, на пр. на плану је означена башта кнеза Александра (бр. 131), конак капетан Мишин (бр. 138), закључујемо да је може бити израђен не мнсго пре предаје градова. Није искључено да је овај план рађе« и у вези са експропријацијом државних и приватних турских некретних добара у Београду, пре но што су Турци коначно и за свагда напустили Србију. На основу репродукције тога плана, који се овде објављује, види се да га је радило стручно лице. Из турске легенде на њему видимо да је обележено 172 назива разних места И објеката у тврђави и вароши: табија, касарни, магацина и слагалишта, џамија, текија, турбета, цркава, школа, путева, махала, чесама, хамама, мостова и др. Техничка обрада и техничка вредност овоГа плана План је рађен на цртаћој хартији, која је' — можда доцније — подлепљена платном. Величина платна јз 100 см X 90 см. Израда је врло лепа: стручно и кснБенционално технички изведзна у боји, а место садашњих бројева на овој кзпији, у оригиналу је директно арапским писменима турски исписана легенда На плану је све лепо и јасно означено, само се не зна значај дебелих линија које у прелазима иду и улицама и преко блокова од кућа. Па и овако лепо технички обрађен план, кад се боље загледа и упореди са савременим планом, одмах се запажа да нема геодетске вредности, већ је више као кроки или план рађен са несавршеним геодетским сретствима. Оно што најпре пада у очи то је: