Општинске новине

Два турска плана Београда

1° да су улице са скоро правим фронтовима и 2° да су све куће на уличним фронтовима. Међутим зна се да улице ондашњег Београда нису биле праволинијне, нити су зграде биле на фронту улица, „сегулационој линији", него већином, по источњачком обичају, псвучгне у сред дворишта или башта које су биле ограђене зидом или плотом. Изузетак чини чаршија са дућанима на фронту улице и један уз други. Дакле, овај план ипак претставља донекле идеализовани изглед онадашњег Београда. У колико је регулација овог старог Београда до данас измењена лако се види упоређењем; али ипак изгледа да има мало грешака .у овом плану и поред исправљања улица и цртања кућа на фронтове. Тако не види се на плану рачвање улице Змаја од Ноћаја ка Калемегдану, које је свакојако и онда постојало. А као да недостају неке улице и око садашње Народне банке. На плану није обележена ни палата принца Евгенија, „Пиринчана", иако се њене рушевине делимично виде и данас. Но и поред свих мана ово је један драгоцен прилог за историју Београда. Нзегов,а вредност је још већа што су на њему нарочитим бојама обележени блокови кућа по народности ставновника који су у њима били настањени.

* Да се види колико је Београд у доба кад је овај план рађен опао и назадовао, најбоље ће нам показати једно површно упоређењо стања његова које се чита из овога плана и Евлијина описа Београда из 1660 год., дакле у једном размаку од 200 година. На приложеном турском плану по имену је забележено само 9 махала, а 1660 год. Евлија је у обема тврђавама и вароши Београду набројао имена 36 махала која је имена, по његову тврђењу, преписао из ондашњих званичних књига. Од тих 36 имена на плану с^ налазе само два, док су имена 7 осталих махала на плану нека друга, која се међу имени ■ ма махала у Евлијином путопису и не спо мињу. * , Евлија каже да је у његово време у Београду било које већих које мањих исламских богомоља, без текија и турбета, 217 михраба, од којих је по имену забележгно 32 џамије у којима се петком служила служба. На плану међутим имамо забележено само 12 џамија, од којих се опет само три спомињу у Евлијину списку: Џин Али бегова џамија, на плану (бр. 114), Али пашина, Имарет џамија, на плану (бр. 134) (Јахја пашина) и Бајрам бегова џамија, на плану (бр. 165). Па и од те три џамије на плану је једна погрешно названа, као да јој је ктитор био Јахја паша, место Јахјалу Мехмед паша, какб је то у Евлијину опису исправно забележено. Јахја паша

о коме је овде реч по свој прилици био је покојник пре уласка Турака у Београд, те ни због тога није могао имати ни своје џамије, нити се по његову имену и по имену његове џамије могла прозвати махала у Београду., Али његови синови: Бали бег и Мехмед бег, кога турски извори спомињу најчешће као Јахјалу Мехмзд бег, доцније Мехмед паша, могли су имати задужбина у Београду, јер су били, најпре Бали бег, па после њега брат му Мехмед бег, „моћни господари српске земље, санџака смедеревског, Београда, Подунавља и Посавља и других краишких градова" 1 . Ктитор те џамијз, означене на плану као Јахја пашина џамија, није био Јахја паша, него његов син Јахјалу Мехмед бег, па су током времена и сами Турци заборавили, по!мешавш:и оца са сином. У Евлијином опису та се џамија звала још и Имирет џамија, по странопријемници и кухињи за сиротиљу и путнике-намернике, ,а стари Београђани, као што ћемо доцније видети, знали су је по имену Синџирли џамија. Евлија је у Београду забележио 9 разних немуслиманских богомоља, цркве грчке, јерменске, српске и јеврејску синагогу, међутим на плану се видз само три цркве од којих је она под бр. 117 садашња саборна појала, а друге две, она у Гор. Граду (бр. 72) и она у Доњем Граду (бр. 48), кад је план грађен, служиле су као војни магацини за муницију. Евлија је у Београду затекао 9 јавних купатила (хамама), а на плану су обележена саздо» 4 и то: хамам на Бит Пазару (бр. 101), јеврејски хамам (бр. 102), персиски хамам (бр. 119) и хамам на Еидин Капији (бр. 149). Да би Евлија имао слику целокупног Београда, попео се, каже он, на витко мунаре џамије султана Сулејмана у Горњем Граду, архитектонско ремек дело чувеног турског неимара Синана и одозго се усхићавао лепотом и величином београдске тврђаве и :вароши. У средишњем граду тада је Евлија видео 5 огромних кула зиданих у камену на пет углова тврђаве од којих је свака била димензија и величине као Ђеновљанска кула у Галати, на Јуксек Калдрми у Цариграду и међу њима је била највећа и најимпозантнија кула авана ,,Не бој се!" Од свега тога на плану нема ни трага. Место величанствене куле ; ,Не бој се!" у средишту Горњега Града, на плану се види крај обале Дунава како жалосно куња ова данашња кула Небојша, а од велелепне Сулејманове џамије није остало ни камена на камену. Од чесама којз су у Евлијином опису споменуте, на плану је сачувала име још једино Чукур Чесма и то свакако не због тога што је то једна стара чесма која се спомиње још у 17 в., него поуздано због догађаја који

'} Љ. Стојановић, Сшаре српске повеље и писма, књ. I, св. 2, стр, 484, 485.