Општинске новине

66

Београдске општинске новине

се на тој чесми одиграо и који је био непосредни повод турском бомбардовању београдске вароши (јуни 1862). * Да се разуме овај огромни назадак Београда, потребно је ма и у најкраћим потезима поновити најважније моменте из историје које је туреки Београд преживео. Као што је познато још султан Мурат II имао је намеру да освоји Београд. Он 1а је 1441 год. узалудно и опседао, али за твр|де зидине његове, турска војска тада још није имала довољно ни снаге ни искуства. Што није могао успети отац, покушао је син, с. Мехмед II, онај исти који беше три године пре тога освојио стари Визант и срушио древно Византиско царство. Цариград му није могао одолети, али му је одолео Београд! И његов син, Бајазит II, узалудно је покушавао да освоји Београд. Још скоро сто година су после тога узаман сањали Турци о његовом освајању, док најзад није 29-УШ-1521 год. пошло за руком војсци новога султана Сулејмана Величанственог да победоносно уђе у тврди београдск град. Ослобођење Београда од маџарске управе и његово присајздиљење моћном Турском царству почетак је периода његова снажног развића' и напретка, које није ничим ометано за време од преко 160 година. За то је време Београд порастао и постао многољудни град, главно трговачко и привредно средиште за размену добара између Истока и средње Европе. На основу службених података Евлија тврди да је у Београду 1660 год. било 17.000 домова. Са почетком посртања Турске, почео је да посрће и Београд. Нзега, који од 1521 год. није видео непријатељску војску, предаде 61Х-1688 год. Аустријанцима његов санџак бег Јеген Осман паша без боја. Мада се освајач није могао дуже одржати у њему, Београд је Ћесаревцима отео 18-Х-1690 год. везир Ћуприли Фадил Мустафа паша, ни само то прелажење Београда из руку у руке, није остало без видних последица на њему, његову изгледу и његову благостању. После Карловачког мира (1699) Београд је постао главни турски гранични град, први на ударцу непријатеља Турске. Он више није у дубокој, спокојној позадини, него је поступно дошао у жариште ратног подручја. Назив дар-ул-џихад од сада му постаје његов стални назив и атрибут, од њега се није могао отрзсти све док ни ; е коначно отогнут од Турске Царевине. Већ 1693 год. Ћесаревци покушаше без успеха да га од Турске поврате. Пет година доцније (9-Х1-1698) Београд је био жртва јед-

ног пожара великих размера. После пораза турске војске код Петроварадина (5-1Х-1716), појавише ое у околини Београда трупе принца Евгена Савојског. Покушај Турака да их одбију, доведе до великог боја међу њима под зидинама Београда, у коме су боју Турци били страховито потучени 16-1Х-1717 год. Пожаревачким миром (1718) Београд са северном Србијом додељени су Аустрији и остали су у њеној власти све до 1739 год. После битке код Гроцке Београд се предаде Турцима 1-1Х-1739 год., а Сава и Дунав Београдским миром постадоше граница између Аустрије и Турске. У почетку владе султана Селима III, после победе код Фокшана, Аустријанци 7-Х-1789 год. поново уђоше у Београд, али су га после закључења мира у Свиштову морали понова предати Турцима. Зулум и непослушнсст јаничара београдског гарнизона 1804 год. олакшали су да га Карађорђеви устаници на трећи дан Божића 1806 освоје од Турака и да Београд постане престоница револуционарне Србије све до њене катастрофе 1813 год. Турци су и после Таковског устанка 1815 год.задржали градове и турски гарнизон је остао у београдском граду све до 18-У-1867 год., када је Београд свечано са осталим градовима предат кнезу Михаилу Обреновићу. Кад се све ово има на уму, је ли онда за чудо што је Београд у почетку 19 века толико опаа и оронуо? Тај ето ратовима и сваковрсним недаћама упропашћени Београд претстављен је на овом турском плану. Б. — План београдске тврђаве Турски план београдског града у ужем смислу који овде доносимо нађен је у овдашњој Државној архиви. По казивању тамо је дошао из Министарства иностраних дела. Као онај први тако и овај други турски план рађен је на цртаћој хартији, у бојама (акварел), а размера је 1:200 османлиских аршина. Ни овај план није потписан, нити носи какав датум, ма да је на њему обележено арапском буквицом нд турском језику 212 разних назива појединих утврђења, караула, капија, мостова, касарни, јавних зграда и др. Ипак је његова важност мања од оног првог, иако ни он није без важности за историју београдског града, нарочито ,у вези са тур. документима из Београдског пашалука из прве половине прошлога столећа, без кога се многе појединости не би могле да локализују и фиксирају. Као на оном првом тако и на овом плану турски називи замењени су посебним бројевима који су, да би читаоцима били приступачни, преведени на српски, па сврстани у ред по бројевима.