Општинске новине

Томаш Г. Масарик

187

на социологија", као и „да добар политичар треба да буде стручно образован, да има потребна знања: о човеку, развоју друштва и, да поштује истине и објективне чињенице". Као партиски вођа он је припремао идејне, етичке, управо педагошке темеље политичке самосталности; он је тумачио, нарочито омладини, смисао патриотизма и истицао колективну важност индивидуалног, ситног рада, захтевајући од свакога стручно образовање и одговорност у свима оСластима рада. Као партиски вођа он је пропагирао физичку културу, трезвеност и тумачио је, ,,да је држава политичка организација, као што је народ културна организација;*) — као иобортжа правде, који је још у то доба кристалИзовао девизу: „Наћи прво царство Бога и његову Правду, па тек почети рад..."**) Он, као поборник Правде, сматра: „Да је социјално питање нре свега питање морала', као и: „Радник има право, не само да учествује у добитку, већ и да регулише проичводњу..." Као поборник Правде он је одлучно против теорије о класној борби; али, у исто време он истиче: ,,Не признајем идеализам, који заборавља на хлеб.,." Припремни рад, био је заиста припрема: културна, психолошка, етичка, физичка, где је научним и публистичким радом Чехословачки народ био ослобођен од једностране културне оријентације и укорењених предрасуда и упућен на стварни пут, на извршење Великог чина — „Стварање Републике Чехословачке". Томаш Г. Масарик у ћрипремном раду светли као препородитељ и Главна личност/***)

*) Д-р Јован Кршић „Светска Револуција' од Т. Г. Масарика — прва реч као преводилац, Београд 1935. **) Ас1е1е ВгеШп^- »МабагЈк«, Оепеуе 1934, у предговору Раи1а Ј^о^ог-а. ***) Треба истаћи да су поред изнетих из то!а доба дела: „Грађа за естетско расматрање Р. К. и Р. 3." (Праха 1893), „Наша садашња криза, пад старочешке странке и почеци нових смерова", (Праха 1895), „Јан Хус", наш препород и наша реформација, (Праха 1896), „Карел Хавличек", тежње и циљеви политичког препорода, (Праха 1896), „Социјално питање", социолошки и филозофски основи марксизма, (Праха 1898), ,,Хус чешком студенству", (Праха 1899), „Многожен■ ство и једноженство", (Праха 1899), „Потреба ревизије поленског процеса", (Праха 1899), „Природно и нсториско право", (Праха 1900), „Осам сати рада ', (Праха 1900), „Идеали хуманости", (Праха 1900), ,.Наша политичка ситуација", (Праха 1901), „Дезорганизација младочешке странке" — организујмо се за рад", (Праха 1903), „О верској слободи и слободи убеђења", (Праха 1904), „У борби за веру", (Праха 1904), „Преглед најновнје философије религијс", (Праха 1905), „Народносна философија новијега доб а", (Јичин 1905), „Огледало катихетама", (Праха 5906), „Политичка ситуација", (Праха 1906), „Интелигенција и религија", (Праха 1906), „Америчка преда-

2 —■ Нападни рад Нападни рад збива се ван завичаја и обухвата време од Светског рата (1914) и тр&је до избора за претседника Чехословачке Републике (1918). Томаш Г. Масарик, кад је избио Светски рат (1914) и кад је Аустроугарска напала на Србију, налазио се са породицом у Жандову (5сћапс1аи) у Саксонској, крај реке Лабе. Враћа се заобилазним путем у Праг, где налази „политичку пустињу, у којој се сва делатност политичких странака и појединаца укочила". Разговара са пријатељима и вођима чешких политичких странака (Антонин Швехла, Адолф Странски, Антонин Калина, Антонин Хајн, Вацлав Клофач, који је био већ затворен, Франтишек Соукуп, Бохумир Шмерал) и закључује, „да ће огромна већина присталица странака сачувати своје антиаустроугарско уверење, чајк| и у елучају ако поједини вођи или фракције пођу с Аустроугарском". Пошто је 2 пуга био у Холандији и ту ступио у везу са виђеним пријатељима бНп Уа^зопош (бе1оп ^а^оп Кођег! ШШат), Рус — И. А. Кастелиан Кастелиански) лично и путем писама (В. Стид — Непгу ^гскћат 51:еес1, Егпез! Бешз) и оријентисао их о ситуацији у Аустроугарској, као и они њега о ситуацији у Европи, враћа се у Праг. Разговара у Прагу са д-р Иваном Лорковићем, који је нарочито дошао из Загреба да га информише о ситуацији у Хрватској и код Југословена у Аустоугарској. Њему препоручује рад за „најпотпуније уједињење Југословена, територијално и политички". Тада разговара и са д-р Албертом Крамером, који Му је потврдио очекивање, „да су напредни Словенци за јединство свих трију народних грана . ) Како је у Аустроугарској настало гошеше Словена и како је већ стекао уверење да се у земљи не може одупрети сили Аустроугарске нити што помоћи Чехословацима, то преко Бе-

вања", (Чикаго 1907), „О клерикализму и социјалпз му", (Вал Мезиричи 1907), „Говор у буџетској дебап у парламенту, 20-У1-1907", (Праха 1907), „О алкохолизму", (Праха 1908), „Наука и црква", (Праха 1908), „Потреба напредне политике" (Мјелњик 1908), „За слободу савести и учења", (Праха 1908), „Студенти н политика", (Праха 1909), „Такозвани велеизда/ни кч процес у Загребу", (Праха 1909), (и на немачком у Бечу), „Аустриска спољна политика и дипломација", (Праха 1911), „Васић—Форгаш—Ерентал", (Праха 1911), (на немачком), „Демократизам у политици", (Праха 1912), „Палацког идеја народа чешког", (Пра^ ха 1912), „Етика и алкохолизам", (Праха 1912), (на немачком 1906), „Неприлике демократије", (Праха 1913), „Прелаз са средње на високу школу", (Праха 1913). *) Т. Г. Масарик — „Светска Револуција", превод Д -р Ј. Кршић, Београд 1935, стр. 49.