Општинске новине

Урбанистичкд хроника

325

2) — Рад под знаком „7391" са 20 цртежа кашираних, са техничким описом и кувертом са адресом аутора, укупно 15 прилога. 3) — Рад под знаком „Перистил" са 4 цртежа, са техничким описом и завојем са именом аутора, укупно 6 прилога. 4) — Рад под знаком „УИа1" са 11 цртежа, техничким илустрованим описом и завојем са именом аутора, укупно 13 прилога. Напомепа. — Приликом отварања пакета под гор њим знаком „УНаГ' пцењивачки суд је констатовао да се у истоме пакету налази, од истоимепог аутора, и рад под знаком „Рах" а који се односи на I део натечаја, коме је рок подношења 10 април 1937 године. Овај други рад примљен је, али га оцењивачки суд није отворио; међутим овим је утврђено да се број пријављених радова слаже са бројем примљених. 5) — Рад под знаком „1,'оЈбеаи Б1еи" са 12 кашираних цртежа, техничким описом и завојем у коме је чме аутора; свега 14 прилога.

2 (3 и 4) Регулација трга Кнежев споменик из Генералног плана који данас важи. Снимак показује ре шење у овом смислу про]екта под мотом „[.'огзеаи Меи" по вари/анти 7, коју оцењивачки суд није усвојио 6) — Рад под знаком „Рах" са 7 цртежа кашираних, техничким описом и завојем у коме је име аутора, свега 9 прилога и 7) — Рад под знаком „14065" са 4 цртежа, техничким описом и завојем у коме је име аутора, сзега 6 прилога. На дан 29 марта 1937 године оцењивачки суд састављен од чланова и у присуству г. г. Бранка Поповића, Ђуре Бајаловића, Милана Нешића, Светозара Генића и Михаила Радовановића нашао је да: 1) — Рад под знаком „Трг" предлаже обраду Престолонаследниковог трга у облику перистила, који би се остварио постављањем редова витких стубова на тротоарима трга до горње висине фасаде. При овоме се не предвиђа значајна измена регулације. Овај перистил, по стилу и карактеру сасвим диспартан од постојеће архитектуре трга, имао би за сврху да ову прикрије и да даде тргу нов карактер. Начелно овај би се предлог могао усвојити када би било у питању проЈектовање трга, који има тек да се изграђује и када би трг био намењен искључиво за трговину и

бирое. Овако мотив перистила би изгледао за врло дуго време накалемљен неоргански; он је неприменљив у колико сужава већ иначе узак Престолонаеледников трг и у колико су зграде на тргу већим делом намењене становању. Предвиђена архитектура трга је прилично убедљива али ефекат, који би производила не би био монументалан већ само декоративан. 2) — Рад под знаком „7391" предлаже архитекгонску обраду трга у једном од „класичних стилова" не мењајући његову регулацију. Ово је начелно неприхватљиво као што би било неприхватљиво и предлагати априори примену неког модерног стила. Монументалност која би се желела постићи према пројекгованом мишљењу применом „класичних стилова" не постиже се само оваком применом већ схватањем и обрадом у датом случају; неки класицистички архитектонски пројекат може бити монументалан као и неки савремени архитектонски пројекат али то се не постиже самом применом стила ни у једном ни у другом случају. Иначе пројекат је обрађен у традиционалистичкој, конвенционалној архитектури XIX века. Показује познавање прилика у престоници и вољу за удубљивање у појединачна ситнија питања. Показује умешност за решавање ових питања и дух прилагођавања постојећем стању, с тога не постиже тражену целину у укупном изгледу трга нити му даје какав изражен карактер осим у општој силуети. 3) — Рад под знаком „Перистил" предлаже обраду трга слично оној под знаком „Трг". У место стубо.ва изграђује перистил помоћу стубаца масивних у толикој мери, да је у њих могао сместити мале продавнице. Овај перистил је архитектонски убедљивијн од онога у пројекту под.знаком „Трг" и практичнији. Међутим он има у начелу исте недостатке које и овај. Овај пројект још обрађује трг као затворен трг услед чега га затвара капијом код зграде Асикура циони Генерали и код зграде кафана „Албанија". Ово је неоправдано колико с обзиром на облик и суженост трга у попречном правцу, толико и с обзиром на факат што Престолонаследников трг у опште није по својо) стварној функцији затворен трг нити то може бити, већ један продужени, неправилни, пролазни саобраћајни простор, који је постао силом прилика. С тога се његова намена не би могла изменити архитектонском обрадом већ коренитом изменом ре-