Општинске новине
20
Урбанистичка хроника
329
реног правоугаоника. Такође отвара правилан трг испред „Ратничког дома". Са архитектонског гледишта трг Кнежев споменик је добро решен као и блокови Коларчеве задужбине и „Албаније" али не и ново добивени троугаони блок на углу Поенкареове и Дечанске улице. Питање саобраћаја на овоме комплексу није задовољавајуће решено. Капија отворена на саобраћајном врло оптерећеном месту је неприхватљив прелог у толикој мери да би због њега и овако добро архитектонско решење трга било доведено у питање. Просецањем улице Краља Алберта у правцу Зеленог венца, проширењем Кнез Михаилове улице и просецањем блока Коларчеве задужбине ради везе Коларчеве улице са Змај Јовином, ствара могућност за нову организацију собраћаја, али не даје предлог за њено решење. Пада у очи супротност карактера новоствореног трга код Кнежевог споменика, као мирног трга, и прелажење два важна саобраћајна правца кроза њ: правац Васина -- Поенкареова односно Коларчева и правац Зелени венац (преко Обилићевог венца и Кра ља Алберта) - Милетина односно Француска улица. Архитектонска страна пројекта на овоме комплексу, на Престолонаследниковом тргу и у улици Краља Милана је у опште студиозна систематски оправдана и задовољавајућа. Премошћавање улица Драшковићеве и Косовке Девојке, као и засецање углова код ГТашићеве улице није довољно оправдано. 3) — Рад под знаком „Мепз а^хШ то1еп" даје нредлог за решење трга Кнежев споменик у четири Еарианте. Варианте број 4 и 3 дају левкасто решење проширења трга Кнежев споменик, а варианта 2 лучно. Прва варианта даје правоугаоно решење продужено у правцу осовине Хипотекарне банке са додатком аркада испред будућих нових зграда. Код све четири варианте пројектант даје сличну корекцију чвора на раскршћу Кнез Михаилове и Драшковићеве улице и Престолонаследниковог трга. За Краља Милана улицу даје предлог за једно проширење на имању преко пута Двора. Од програма тражених решења за архитектонску обраду пројектант даје само решење зграде на Кнежевом споменику и предложеном проширењу прем; Двору. Предлаже решење трга Кнеж.евог споменика по алтернативи 1 је начелно усвојио, док су остале алтернативе мање убедљиве. Пројекат у опште није довољно разрађен. 4) — Рад под знаком ,,7391" даје решење трга Кнежев споменик и блока ..Албаније" у две варианте које се у главном разликују код предложеног блока „Албаније". Код варианте А) тај блок добија један потковичасти облик чија је кружна страна окренута према Кнежевом споменику а према Престолонаследниковом тргу јако засечен и јако завршен једним сквером са спомеником. У варианти В) тај блок задржава скоро исту по вршину коју и сад има у колико није засечен према гргу Кнежев споменик, подељен је у више мањих градилишта и завршен кружно према Престолонаследниковом тргу где би била једна кружна поента.
Проширење трга Кнежев споменик у обе варианте изаражено је само између блока Коларчеве задужбине и блока „Албаније", сведено на мању меру, не продужујући једноставно фронтове Чика Љубине улице и Позоришта. Сви блокови, код којих је вршена измена, код углова имају извршено благо заобљавање. Иначе и пројектант у главном покушао да да спољну архитектонску обраду за све зграде појединачно на тргу Кнежев споменик као и на Престолонаследниковом тргу. При том тежио је да распоредом отвора и уравноте жењем висинским као и архитектонском обрадом добије изглед архитектонске целине на овим местима. Ма Престолонаследниковом тргу задржава у глав ном садање стање заобљаваЈући само углове Пашићеве и Призренске улице. Уз то предлаже једну високу зграду на средини блока између улице Пашићеве и Краља Александра. Предлаже и један пасаж преко пута зграде „Асикурациони Генерали" за везу са Балканском улицом. Решење блока „Албаније" по варианти А) дат је поменутом блоку један неуобичајен облик, који не би могао бити органски везан са тргом Кнежев споме ник, ма да би засецање према Престолонаследниковом тргу било и корисно и могло архитектонски лепо да заврши тај трг. Решењем блока по варианти В) реалније је ма да је код овог блока решење угла према Престолонаследниковом тргу доста произвољно. Предложеним заобљавањем углова постигла би се олакшица у саобраћају, али су оне местимично и претеране. Сам обим трга Кнежев споменик и ако не преставља једну правилну правоугаону фигуру повољан је са архитектонског гледишта по варианти В), јер би се добиле затворене слике из Васине и Чика Љубине улице, а на ужем делу има доста ширине за реорганизацију саобраћаја на овоме тргу. Исто је тако решење трга и по варианти А) изузев дисхармонију коју ствара копитасти облик. Архитектонска обрада детаљна и у главном конвенционална. Њене су особине као и недостатци слични онима из пројекта под истим мотом из другог дела конкурса. 5) — Рад под знаком „Кроз 25 година". Предлог пројекта обухвата ситуацију саобраћаја који он, на главним трговима, решава организовањем помоћу подземног саобраћаја испод њих. На овај начин остварује потпуно ослобођење од ^аобраћаја новопројектованог „монументалног' трга Кнежев споменик. Предлаже проширење улице Краља Александра од трга испред Парламента па до Престолонаследниковог трга и стварање једног сквера на месту где је кафана „Топола", а позади овога сквера један блок где поставља Сенат. Овим завршава великим димензијама авенију улице Краља Александра. Осим предњег проширава Престолонаследников трг, предлаже да се на остатку блока код „Албаније" подигне општинска зграда, а на имању Коларца према њој, зграда Управе града Београда. Предлози и решења по овоме пројекту усредсређују се на решење проблема о саобраћају, а тек у другом реду додирују питање архитектонске урба-