Општинске новине

11

Турбе Дзмад Али паше у Горњем граду

257

Граду, који још и данас служи својој сврси. Ово старо турско купатило преживело је толике господаре па, разумљиво је, и унутрашња и спољашња преграђивања, али још ни данас није потпуно изгубило форму старих турских хамама. Још и данас постоје поједина оделења звана „халвати" (засебна оделења), назиру се места где су биле „курне", муслуци и друго. Дакле, од грађевина султана Сулејмана I још је једина ова која се налази у животу. Да је ово грађа заиста Сулејманова записао је Евлија Челебија V својој V св. на стр. 371, где пише да у Доњем Граду постоји једна Сулејманова џамија под оловом и једаи његов хамам. VII ГРОБ ХАДИЏЕ КАДУНЕ Кад се из Гор. Града изађе на „Диздар-капију" (капију управника града) с десне стране у зиду до саме капије налази се уклесано: „Хатиџе кадин рухичун Фатиха" што значи „помолите се Богу за душу Хатиџе кадуне". Ту негде, дакле у близини морао је постојати гроб и ове значајне жене, јер назив „кадин" добијају даме из виших и највиших муслиманских кругова, или по својој побожности познате жене. VIII НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ У ОПШТИНСКОМ МУЗЕЈУ У самом градском зиндану (тамници) општина је уредила и основала један део свога музеја. Ту сам, између осталог, видео три надгробна муслиманска споменика. Један од тих је надгробни споменик познатог Марашлије Али паше, на коме је уклесан тарих који у преводу гласи: „Помолите се за његову душу. ,,Г1ознат под именом Марашли Али паша, „Беше беспримеран везир високог порекла. „Дуго време живео је блажен и задовољан, али најпосле, „Смрђу, птица његове душе рашири своја крила". Овај надгробни камен дуже времена је служио као степеник у калдрми. Део његов на коме је био означен датум смрти није пронађен. Као што је познато Марашлија је родом из Мар'аша у Малој Азији. Дошао је у Београд 1814, а умро је у августу 1821. Био је потпуно неписмен, без икакве школе. Други надгробни камен, који се налази у истом музеју, припада неком Хаџи Ахмедагиђу Сејид Ах-

мед Галиб ефендији, канцелару* београдског мухафиза Хусеин паше, родом из Керкука у Курдистану. Тређи и најскромнији споменик је неког Макбула Мула Мехмеда, калиграфа и сејмена. У почетку написа овога споменика један лаконички стих, донекле и заједљив, у преводу гласи: (Пролазниче): Споменик је зато, да изазове молитву; она је данас мени, а сутра је теби (за тебе) 1192 (1778) године. Мехмед Р. Делић

Бошко Вукашиновић: Мотив из Топчидера изложће ученика Уметничке школе у мају 1937)