Општинске новине

184

Београдске општинске новине

доктора филозофије љубљанског универзитета.*) Чехословаци га обожавају, јер је Он неимар слободе и самосталности Чехословачке, јер је Он ковач и Отац Чсхословачке Републике". Томаш Г. Масарик редак је човек вишега реда, који је дао своме народу као и целоме свету печат времена и тешкоћа које је сусретао и са којима се борио па их је савладао. И, кад би се, како каже Рабиндронат Тагоре, човек ценио по тешкоћама које сусреће у своме раду, Томаш Г. Масарик био би највећи од великих људи свих народа Садашњице, па и свих времена, Кад се проучава рад овога сјајнога научника, овога великога мислиоца — философа и педагога, овога одличнога државника, овога примернога родољуба, овога ретког вођу народа и ратника, овога најзад пророка стогодишњака... његов живот има 3 периода времена, који, иако одвојени, проистичу ипак један из другога, чине укупно једну целину. Та 3 периода времена могли би се назвати: 1. Припремни рад; 2. Нападни рад и, 3. Победни рад. 1 — Припремни рад Припремни рад збива се у завичају и обухвата време од рођења до почетка Светског рата (1914). Томаш Г. Масарик, као син сиромашних родитеља,**) Словака, рођен је 7 марта 1850 год. у селу Ходонину на југу Моравске, где и свршава немачку основну школу. Немачку дворазредну реалку свршава у Хистопечу. И, у обе школе пао је у очи својим наставницима својом разборитошћу. Па и-

*) Треба истаћи писмо, које 'је Т. Масарик упутио преко посланика Републике Чехословачке у Београду д-р Р. Флидера и, које је овај прочитао а које гласи. „Лане, 24 јануара 1931 годин.е „Још као студент дошао сам у Бечу и Лајпцигу у додир са студентима Словенима и проучавао их. Ово проучавање продужио сам и као наставник на университету. Тада сам настојао да тим путем проучим карактер и таленте појединих словенских народа. На тај начин стекао сам мишљење о Словенима, њиховој култури и њиховом квалитету. Словенци су при томе показали у првом реду своју вредност и енергију. Уверио сам се да су нам Словенци дали најзнаменијите слависте. То ми је било од користи приликом проучавања и чувања малих народа и њихове мисије за велике народе. Видим у подели почасног доктората Љубљанског университета признање за моје истинске симпатије дрема Словенцима и, зато сам још више захвалан на указаноЈ' части."

**) Као најстарији син: оца Јозефа Масарика, који је био кочијаш на ћесарским имањима; мајке Терезије Кропачкове, која је пре удаје била служавка.

пак сиромашни родитељи шаљу га на ковачки занат у Беч. Жељан науке, он напугата занат и ступа у Брну, као дечко од 15 година, у II разред немачке гимназије; завршава исту са најбољим успехом, материјално помаган од префекта полиције чију је децу поучавао. Као студент ступа у 22 години на универзитет у Бечу. Ту, помаган од истог префекта полиције, чију децу и даље поучава, студира класичне и природне науке. Постепено улази и у политички живот. Положио је 1876 год. у Бечу докторат из философије, обрадивши тезу: „Баз ^евеп с!ег 5ее1е Бе1 Р1а1о", \Х^1еп 1876. („О бесмртности према учењу Платона"). Та теза буде запажена, јер млади мислилац, у 26 години старости, кроз њу настојава да проникне дух времена и да га упореди са духом вечних вредности. Решава се да, по свршеном универзитету, постане дипломата, те почиње да учи арапски језик, да би био примљен у Оријенталну академију. Али, увиђа да тај позив улази у оквир оних који су тада владали и који никад нису ни могли слутити ,,да ће тај млади мислилац, кад му коса буде седа, протерати и само апостолско величанство из Беча и да ће једнога дана сести на његову столицу ■ у двору у Прагу". Кад није могао да буде дипломата, он се удубљује у рад, улази у све шире видике литературе. Иде у Лајпциг 1877 год., где се пуну годину дана опет посвећује науци, а нарочито студији протестантизма у Пруској. Упознаје се тада у Лајпцигу са Чарли Гариг (СћагНе Сагп§ие), деветнаестогодишњом Американком, која је ту била дошла да студира музику. Са њом се 1878 год. и оженио.*) *) За ту своју верну сапутницу живота, која је у Прагу злостављана и мучена за време Светског рата (1914—1918) од власти Аустроугарске, пред његов триумфални повратак, он каже: „Спољашности је била красне. Била је одлична глава, боља него што сам ја. Много је волела математику. Целога живота тежила је за прецизном спознајом ствари, при чему никад није страдао њен осећај. Била је врло побожна. Са моралне стране гледана била је савршена, у питању истине бескомпромисна. Њена частољубивост имала је на мене васпитни утицај. С њом сам од протестантизма за свој ' живот добио оно најбоље: јединство религије и живота, религиозну практичност. Волела је књижевност, њени песници (Шекспир, Гете) били су и моји, само она их је дубље видела и знала. Била је врло музикална, чак и написала је више студија о музици и Сметани. Била је одличан социјални радник, ишла је и на гласање. Помагала ме је у свима потхватима, она ме је духовно формирала, њој ' имам да захвалим за свој успех. Д-р Т. Долежал — „Т. Г. Масарик", Праг 1929.