Општинске новине

Историјат „Београдских општинских новина" — 3 априла ов. г. навршило се 55 година од прве појаве нашег листа. —

Први број Новина Опгитине београд ] ске изашао је 3 априла по новом, односно 21 марта 1882 по старом календару. Дакле, 55 је пуних годшш како је тај лист почео да излави. Први број је имао ову садржину: На челу листа, под насловом читаоцима, новине општинске овако су се представиле: „У реду је да органи јавне штампе ступајући пред публику изнесу програм свој и кажу која им је полазна тачка у оцењивању спољњег и унутарњег живота народног. Но новине Општине београдске нису орган ниједне политичке партије у гемљи. Нзих се неће тицати политичка партиска борба, пошто су други мотиви изазвали излажење овог листа, па зато неће ни износити, ни писати сеог политичког програма. Но опет наша је дужност да овде изнесемо оне мотиве који су руководили нашу општину на покретање свога органа, па уједио и обележимо и циљ овог општинског листа. Општина је у маломе >облик државе. Нзен је позив многостручан и разНоврстан. Она се брине о здрављу људи и просвети. Позив је њен да пружи руку помоћи својим суграђанима у[ свакој прилици кад је ови затребају; да, уреди финансијско своје стање, да се брине о народној привреди и благостању. Расветлити сва ова питања и многа друга која искључиво зависе од општине, тако да сва овака питања буду решена и извршена онако како би требало и како ће донети корисне резултате, то је циљ листа овог. Јавност је наравно контрола свачијег рада. Критика, то је најјаче јемство да се у решавању и извођењу питања од утицаја на опште ствари не удари странпутицом, можда и нехотичном... Претставништво општинско вољно је да прими савете свију људи којих се тичу интереси општине. Оно хоће да преко свога листа износи рад свој ономе, ко га је овластио да у име његово ради ~ својим грађанима — и ово је био мотив покретању овог листа." Даље, обећава да ће доносити: Рад трговачко-занатлијског одбора и расправе по питањима која он расправља; научне расправе; приповетке наше и стране, и критике. Лист је излазио недељом и цена му је била б дин. годишње. Поред уводне речи, сстали садржај био је овај: Цвети; Протзкол седнице општинског

одбора од 3 децембра 1881; Поздрави и отпоздрави претседнима општине приликом проглашења Србије за Краљевину; Научни део: Статистика уједа од бесних паса; равне вести, пијаца и фељтон: У очи Божића, приповетка с руског преведена. Од важнијих одлука одборских помињемо: Питање осветљења вароши. Пошто се дсшло до уверења да се дотадање осветљење не може дуже употребљавати, то је образована стручна комисија да то питање проучи. У комисију су одређени: Коста Алковић, Јован Жујовић, Љуб. Клерић, Сима Лозанић, професори Велике школе; Марко Леко, проф. гимназије; Борислав Тодоровић, управитељ учитељске школе; Шамс, државни хемичар; Бугарски, инж.; и одборници: Тома Мрцајловић, Милован Спасојевић, Јован Дилбер и Пера Јовановић, На питању новог гробља решено „да председник Живко Карабиберовић и одборник Светомир Николајевић оду код Вшетечког и покушају неће ли он јефтинијз од пола динара по кв. мет. уступити своје земљиште, па да се откупи 100.000 м 2 . Међу вестима налазимо како је општина ступила у погодбу са инж. Карпијем да направи план и предрачун за израду кеја од желез. станице до града. У другој вести се износи: „Београдска општина у 1 (намери да колико толико притекне у помоћ грађанима које задеси несрећан случај пожара, установила је пожарну чету од 12 људи, коју је ове године повећала на 20. Како је финансијско стање општине слабо, иако она издржава своју чету, опет није могла да се достојно не одазове овој установи и ботирала је 10.000 дин. за набавку справа за добровољну пожарну чету, поред тога што Главном одбору ставља на расположење и одело које има у свом магацину". Овако је изтледао први број Општинских новина пре 55 год. За све то време били су уредници следећа лица по реду: 1 Драгољуб /(• Стојиљковић, деловођа одбора; од 21 марта 1882 до 3 марта 1885 закљ. О томе првом уреднику Општинских Новина има доста података, изнетих у истим новинама после његове смрти. Драгољуб је рођен у Чачку 1854 од сиромашних родитеља. Учио је школу злопатећи