Општинске новине

Политичка хроника

Оастанак Сталног савета Мале антанте У Београду -- „Мала антанта је неодољиво никла из својих природних корена, из историје, из традиције и из вековних аспирација наша три народа" — изјавио је г. д-р К. Крофта —

Стални савет Мале антанте одржао је у Београду 1 и 2 априла ове године своје заседање. Због крупних питања која су била на дневном реду, нарочито због засебних уговора које су неке чланице Мале антанте склопиле са својим суседима, цела европска јавност упирала је тих дана своје очи у Београд и пратила са пажњом ово заседање. У 9 и по сати узјутра, 1 априла ове године, стигли су у Београд чехословачки министар иностраних послова г. д-р Камил Крофта и румунски министар иностраних послова г. Виктор Антонеску. На станици им је приређен свечан дочек, коме су присуствовали г. г.: д-р Милан Стојадиновић, Претседник Министарског савета; г. Влада Илић, Претседник Општине; генерал г. Љубомир Марић, Министар војске и морнарице; генерал г. Војислав Томић, Командант града Београда; виши чиновници Министарства иностраних послова и претставници Дипломатског кора. Пошто су свратили у своја посланства, г. г. Крофта и Антонеску одвезли су се у Маршалат Двора, где су се уписали у дворске књиге. 2 априла примио је Њ. Кр. Височанство КнезНамесник Павле у аудијенцију г. д-р Крофту, а одмах затим г. В. Антонеска. 1 и 2 априла, и пре и после подне, одржавано ]е заседање Сталног савета Мале антанте под претседништвом г. д-р К. Крофте. На овом заседању претресана су сва питања која постављају нове прилике у Европи. И из изјава сва три министра, учесника на овој конференцији, као и из званичног коминикеа, види се да су претставници држава Мале антанте били једнодушни. „Јединство гледишта трију министара иностраних послова било је савршено, како односно оп штих принципа међународне политике трију држава, тако и односно модалитета њихове заједничке акције" — речено је у званичном саопштењу са овога заседања. И овај састанак је још једном потврдио да је Мала антанта чврста и трајна међународна организација, да она временом само проширује свој програм рада, прилагођавајући га новим приликама, и продубљује везе које вежу међусобно њене чланице, али увек остаје верна принципима на којима је заснована а који су утврђени пактом организације Мале антанте од 16 фебруара 1933. Карактер Мале антанте најизразитије је оцртао г д-р Камил Крофта у својој изјави новинарима овим пробраним и уметнички снажцим речима;

„Мала антанта се никада неће моћи свести на оквир политичких пактова, већ ће увек остати једна жива реалност. Јер она није производ дипломатских комбинациЈа, она није заснована само на писаним пактовима, она је неодољиво никла из својих природних корена, из историје, из традиције и из вековних аспирација наша три народа. Тешко је боље изразити ту истину него што је изразио г. Татареско, у своме говору у Пагу, речима да Мала антанта не припада само нама који живимо данас, већ такође и свим великим покојницима наше историје, свим мученицима за слободу наша три народа." А г. Антонеску је, исто тако класичним речима, изразио исту мисао: „Мала антанта није — као што су друге политичке комбинације — апстрактна творевина, пролазно удруживање ради заједничких интереса, већ одговара дубоКој историјској и геополитичкој потреби." И у иностранству и код нас највеће је ингересовање владало какав ће став заузети претставници Чехословачке и Румуније према уговорима које је Југославија у последње време закључила са Бугарском и Италијом. Међутим, ко је пратио ранија заседања претставника Мале антанте, могао је предвиђати тај став. На састанку у Братислави констатовано је да поједине државе Мале антанте могу и треба да са суседима одржавају најбоље везе и да са њима скланају посебне уговоре, у оквиру принципа Друштва народа. Јер, поред заједничких интереса Мале антанте као целине, свака чланица има и својих посебних интереса, који су последица посебног географског положаја. Тако Југославија има своје специјалне проблеме на Јадрану, у Седоземном Мору и на Балкану; Румунија је у таквом положају да мора да успоставља посебне односе са Совјетском Русијом и са Пољском; Чехословачкој се намећу специјални проблеми у односу према Немачкој, као и према Пољс^ој. А и после састанка у Братислави, претставници држава Мале антанте одржавали су стално контакт између себе и саветовали се о свима корацима које су морали предузимати на било којој страни. Тако су се ова крупна питања решавала уз претходни пристанак претставника осталих двеју чланица Мале ан танте. Тај оквир у коме се кретала посебна акција сваке чланице Мале антанте обележен је прецизно поново у тач. 6 званичног саопштења са последњег заседања Савета Мале антанте у Београду, која гласи: