Општинске новине

514

Београдске општинске новине

Служена је архијерејска литургија. Изасланици бугарске цркве митрополит Павле и архимандрит Софроније дошли су у 9 часова. Као на сахрани Патријарха Димитрија заузимали су своја места чланови дипломатског кора, претставници других вероисповести, 'помоћници министара, председник и чланови Државног Савета, Г лавне Контроле, Касационог и Апелационог Суда, Академије Наука, Универзитета, Богословије, Општине, генералитет и адмиралитзт, и претставници црквених, културних, просветних и националних установа и удружења, Били су још: Мартин Гуч, генерални секретар Светског Евангелистичког Савеза и Џемс Вајлс, претставник Лондонског Одбора Библиског Друштва, чији је претседник Војвода од Конота. Претседник Владе П. Живковић и министри Генерал С. Хаџић, С. Шврљуга, Ф. Трифуновић, Н. Узуновић, Ј. Деметровић, д-рО. Франгеш, Л. Радивојевић, д-р А. Корошец, д-р М. Сршкић, д-р К. Кумануди, Б. Максимођић, д-р М. Дринковић, и Министар Двора Б. Јевтић, били су окупљени. Нз. В. Краљ Александар I, Нз. В. Краљица Марија, Кнез Павле и Кнегиња Олга, у пратњи дворске свите стигли су у цркву у 10.18 часова и стали су код престола, Краљевских и Патријаршиског. Нзегова Светост Патријарх Варнава после заамвоне молитве вођен најстаријим нашим архијерејима који су служили (митрополитом д-р Гаврилом и епископом д-р Георгијем) и праћен осталим архијерејима и свештенством, изишао је из олтара и ступио пред Нз. В. Краља, а Нз. В. Краљ пошао му је такође неколико корака у сусрет. Н>. В. Краљу Митрополит д-р Гаврило принео је Патријаршиску панагију, којом је у Пећи био устоличен Патријарх Димитрије, и ГБ. В. Краљ је скупоцену панагију ставио око врата Патријарху, који је пригнуо главу и поклонио се. Митрополит 'д-[) Гаврило рекао је при том: — Достојин! ... Свештенство је ту реч прихватило и три пута отпевало. Епископ д-р Георгије онда је принео Н>. В. Краљу жезао светога владике 'Максима, који се чува у манастиру Крушедолу и који је донео настојатељ манастира архимандрит Сава. Нз. ТЗ. Краљ уручио је овај жезао, као символ патријаршиске власти Патријарху, који се опет поклонио. Д-р Георгије је у исто време рекао: — Аксиос! ... Свештенство је ту реч три пут отпевало. Док се то певало, Митрополит д-р Гаврило и епископ д-р Георгије увели су Патријарха, држећи га за руке, у Патријаршиски Престо. У исто време са београдске тврђаве разлегли су се топовски пуцњеви.

На амвон су стала после тога два ђакона. Један је држао три упаљене свеће са државном траком а један две исте такве свеће. Окренут према Н>. В. Краљу један од ђакона је изговорио: „Благовјерному и христољубивому Государју и Краљу нашему Александру, супрузје Его благовјерњеј Краљицје Марији, Престолонаследнику Петру, Краљевићу Томиславу, Краљевићу Андреју и всему Краљевском Дому — подажд, Господи, долгоденственоје и мирноје житије, здравље же и спасеније, и во всјем благоје поспјешени\е, на враги же побједу и одољеније, и сохрани их на многаја љета!..." Хор је отпевао „На многаја љета". Његова Светост Патријарх Варнава после тога, у 10 и по часова, са престола одржао је Прву Своју беседу: „Ваша Величанства ? драга моја у Христу браћо архијереји, и сви остали благочестиви и богољубиви Христијани, У овом моменту ја осећам надахнуће да је Свевишњем Творцу било угодно да ја заузмем трон Патријарха Српског после недавне смрти блаженопочившег Патријарха Димитрија, кога смо сви оплакали и одали му дужну пошту, коју је он и заслужио својим дугогодишњим свештеничким, архипастирским и патријаршиским радом. Трон Српске Патријаршије издваја се од свих других патријаршија обзиром на шегову славну историјску прошлост и јону улогу, коју је патријаршки трон имао у животу српског православног народа, у животу свих Христијана на Балкану, обзиром на ону силну и моћну средњевековну Србију на челу које су стајали благочестиви наши владари, архијереји, архиепископи, митрополити, патриарси. Све тако радећи у славу Божју и за славу краљева и наше си.\не и моћне отаџбине, припремише овај наш мали бројно народ но велик душом, велик срцем, велик оном културом која и данас, иако многе рушевине постоје из Средњег Века, говори о моћи некадашње наше културе, некадашње наше славе не само државне и народне, него и црквене. Тада су се наше моћи преко својих архијереја и патријарха пружале далеко на исток до Јерусалима шаљући прилоге од својих благочестивих Христијана да би се уздигао гроб Господњи у Пал1естини који сабере око себе духове свега хришћанског света. Код средњевековних владара видимо до каквог су степена уздигли Гору Атонску и манастир Хилендар, одакле нам је дошао Свети Сава, први српски просветитељ и сарадник своје браће владара. Црква је била онаква како је одгозарало духу српског народа, да буде слободна, да буде народна, да ради за народ, да ради за свога краља и да ради за славу и част српског народа. Ту слику и моћну нашу средњевековну Србију видимо и доцније за време робовања у свој моћи свога духа, видимо је у патријарсима с трона патријаршког, у служби архијереја, свештеника, учитеља и народних првака који су, гледајући на оне средњевековне фреске у нашим задужбинама, гледали у њима своје моћне владаре и никад их нису заборављали.