Општинске новине

516

Беог рацске општинске новине

рода у Богом даној Вам Краљевини. Отуда сви смо ми готови, као верни синови Српске Православне Цркве, којој на челу стојим ја као Патријарх, у највећој поданичкој оданости у свима правцима наше духовне делатности помагати Вас на славу Вашу и Вашег Краљевског Дома и срећу и напредак Православне Цркве и Краљевине Југославије. Позивам сву господу, да из дубине душе поздравимо нашег славног и дичног Краља Александра Првог са: Живео!". III РАД У НАРОДУ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ Његова Светост Патријарх Варнава чинио је 'јсрећан избор, јер је он много времена и труда уложио за Српску Православну Цркву. Пророчке речи Краља Петра Првог Великог Ослободиоца, значајне су, које је казао проти Алекси Илићу: ,,Шта еам заслужио да ме Бог овако усрећи, да доживим да са својом храбром војском ослободим Косово; и да уђем у Душаново Скопље. „У Скопљу сам вам пронашао бисер наше Православне Цркве у једном великом свештенику, кога су ми претставили. „А тај свештеник је Епископ Варнава". Као Патријарх, тај Епископ, шаље одмах у почетку свога делаља ову дивну прву ускршњу посланицу 20 априла 1930 год., која у изводу гласи: ...Молећи се Богу и служећи Му колико Нам допуштају људске слабости, Ми смо често размишљали о узроку због кога на Српзки Нчрод и његову Светосавску Цркву падају најтежа искушења. Вазда смо добијали посредан одгозор у сећањима на страдања Исуса Христа. Онај, који је сишао са небеског Престола да чистотом Божанског Духа и безграничном Божанском љубављу очисти људе од зала и грехова и подигне из земаљских низина до висине Божјег Престола, био је од људи исмеван, поруган, тучен, мучен и напослетку разапет на крсту. Исто тако био је мучен и гоњен Српски Православни део нашег народа. Ово нас је тешило и умиривало и у данима кад смјо у Јужној Србији гледали на Српску Цркву и Нас, њенога скромног службеника, као на нешто што је давно пропало. То нас је тешило и онда кад на Албанској Голготи бејаше разапета Србија Карађорђева и поред ње Црква Светога Саве. Као што верујемо у васкрснуће Господа Исуса Христа, који је казао: „Ја сам васкрсење и жнвот, који верује Мене ако и умре живеће", (Јован XI, 25.), веровали смо и у васкрс Србије и Српске Цркве. Може бити да је ова вера код нас служитеља Божијег олтара била нешто дубља од осталих, али исту су веру исповедали и сви остали чланови Православне Цркве Светога Саве. Веровали су они у правду Свевишњега Творца у свима мучним данима искушеша и Богу упућивали своје молитве вапаја и

онда, када је њима забрањивано да се не смеју Богу молити ни шапатом у дубоким подземним скровиштима. Али више од свију нас, у најтежим данима наше Голготе, бејаху прожети доиста Богом изабрани и Богом храними вођи народа, Краљ Отац Ослободилац Петар Први и Његов Син, сада наш узвишешени Господар и Краљ Александар Први. Они, исто онако као што је пророк Мојсије по Свевишњој вољи водио Израиљски Народ, водише наш Народ најтежим и најопаснијим путевима и доведоше у земљу обетовану — у нашу дивну и слободну Југославију. Српска Православна Црква у (великом и светлом храму државног и народног јединства под мудром управом њеног главног Творца, Његовог Величанства Краља, — сад има нове задатке. Она има на првом месту да задахне наш народ духом учења Господа Исуса Христа да га просвети науком над наукама, науком Светога Јеванђеља. Томе ое био одао Наш претходник блаженоупокојени Патријарх Димитрије, коме нека је сла:ва и хвала у име Српске Православне Цркв^ ,'и у име Наше. Она има да шири љубав према свима људима, а нарочито према рођеној браћи Југословенима. Она је то вазда чинила, чак и у најтежим својим данима. У овом погледу Ми ћемо као претставник Српске Православне Цркве, колико Нам Господ Бог да моћи, следовати стопама наших великих националних Јерараха. На овоме путу наша Света Православна Црква, вођена Божјим Промислом преко Наше скромне личности, и својим молитвима и својим радом помагаће велике напоре нашег благочестивог и христољубивог Господара и Краља Александра I, да у нашој Домовини завлада љубав, јер ,,Бог је љубав, и ко у љубави пребива у Богу; и Бог у њему пребива" (1. Јованова 4. 16.) и братска слога и да Он, као крманош Југославије, успе да унесе у општу међународну заједницу свету идеју нашега Спаситеља — идеју општега и вечнога мира, не заборављајући: да нам се вером у Христа јавила Божја благодат, која спасава све људе, учећи нас да поштено и праведно проживимо на овом свету". (Тит II, 11—12). Ступивши на Престо Српских Патријарха, Ми прву молитву упућујемо Васкрсломе и Васкрситељу Господу Исусу Христу/ о миру целога света. Овај мољени мир зацариће када се у свима нама оснажи вера, загреје срце наше љубављу кроз благодат Исуса Христа и заједницу Духа Светога. Ваистину Христор Васкрсе!" Његова Светост Патријарх Варнава као ретко који поглавар цркве поклањао је много пажње својим вернима. Не само да је често обилазио своју паству него им је стално слао своје посланице. Нарочито се овде истиче она о Божићу, од 25 децембра 1932 год., која гласи: „Организоване мрачне силе бацају човечанство у тешкоће, правећи пустош у људским душама. Пример за то пружа нам Русија, у којој се ратује против чо»ека,, а под изговором да се створи рај на земљи. Ратује се и Јпротив деце. Борба се води у циљу уништа-