Општинске новине

518

Бео градске општинске новине

И млади, херојски Принц, нрослављен на челу храбрих армија и кроз небројене битке и победе постаје свестан судбоносне улоге, које му је Божје Провиђење одредило. Он преузима вођство државе и народа у најкритичнијем периоду наше историје, кад ужаси незапамћенога рата пустошаху цело човечанство. И Он, уз натчовечанске напоре једне херојске војске, са драгоценом помоћу наших моћних и верних Савезника на челу са Русијом, Француском и Енглеском, уз мудре савете својих опробаних државника, води народ кроз све бурне перипетије од трагичне 1915 године, па кроз сва страдан>а и искушења Албанске Голготе, изгнанства и окупације до величанствених победа на Солунском фронту, које су довеле до Ослобођења и Уједињења целог нашег народа. Самилостиви Господ изли своју највишу милост на херојскога Регента, свога Изабраника, одредивши у својој безграничној мудрости да се баш под Њим оствари оно, што беше хиљадугодишњи идеал нашега народа,, о чему су сањали и наши највећи средњевековни владари. Први пут у својој историји нађоше се заједно у једној држави сви делови нашега народа, једне крви и једнога језика, удружени и уједињени у једној мисли, у једној идеји, у једном дубоком осећању јединства, А млади, витешки Регент, постаде оличење тога државног и народног јединства, постаде инкарнација и највиших врлина нашега народа. Величанствени Ратник, који је своје верне и одане пукове водио путевима славе и победе, стварајући легенде хероизма, показао се сада као одличан државник, узимајући у своје чврсте мишице судбину новостворене националне државе, под најтежим приликама када страшне последице дугога и крвавога рата раздираху цео свет. И када Његов узвишени Отац, блаженопочивши Краљ Петар Велики, склопи своје уморне очи, дочекавши стварање националних идеала, Његов Наследник, прослављени Херој и државник, настави и као Краљ велико започето дело сређивања прилика у земљи. Јединство државе и обезбеђење мира беху отсада најинтимније бриге, главни задаци неумрлих и натчовечанских напора Краља Ујединитеља. Свака Његова мисао, свака Нзегова акција, сваки Нзегов потез беше посвећен снажењу, јачању и чувању државног и националног јединства, чији је Он био главни стуб и ослонац. И када је, ступајући ногом на тле пријатељске и савезне Француске, као племенити поборник мира у свету, трагично пао, погођен злочиначким мецима, Узвишени Краљ је своју последњу мисао, свој последњи уздах, свој последњи осећај упутио драгој и љубљеној Југославији оставивши свети аманет „Чувајте Југославију". Истински и искрено прожет најчистијим мирољубивим тежњама, блаженопочивши Краљ Александар Својим блиставим умом, неуморном истрајношћу, и ретком чврстином воље, мудрим политичким тактом и лепом дипломатском вештином отклањао је сметње, које су раздвајале народе и државе. Трајно и осведочено пријатељство Француске, чврста и непоколебљива тековина Мале антанте, Пакт балканских држава, зближење са братским бугарским народом, — све су то плодови једне добро смишљене и мудро примењене политике мира, Главни заточник и чувар поретка на Балкану. Он је постао најватренији поборник и веома утицајан фактор мира у Европи. И пао је баш

V тренутку, када је са савезничким француским народом имао да постави солидне и чврсте темеље за трајан мир у свету. Блаженопочивши Краљ Александар није био само велики ратник и војсковођа, умни државник и одличан политичар. Он је био и нежно љубљени Владар, омиљени родитељ целог Југословенског народа. Безгранична љубав Нзегова простирала се подједнако на све крајеве наше простране и миле Отаџбине, од класичне Јужне Србије, која је била тако драга Н>еговом оцу, па преко Нзегове колевке Шумадије, којом се увек дичио и поносио, кроз топло вољену питому Војводину, поносну Босну и кршну Херцеговину до дивних приморских обала, које су биле вазда предмет Његове особите пажње, до романтичне Црне Горе, у којој је први пут угледао светлост дана, преко оданих и верних личких дубрава, до славонских, хрватских и словеначких гора, које је све волео истим жаром и једнаком љубављу, делећи на све стране обилато, али подједнако, дарове своје високе милости и своје искрене нежности... ...Бескрајна је листа Н>егових задужбина, фондова добротворних установа, стипендија, прилога и потпора. Сиротиња губји у Нзему најплеменитијег дародавца, небројена хумана и патриотска друштва свога највећег добротвора и покровитеља, науке и уметности свога најмоћнијег заштитника и најдарежљивијег мецену. Није било области људскога духа, ни гране човечјег стварања, ни поља рада уопште на коме се благотворно и корисно није осећала Н>егова снажна акција, Н>егова мудра иницијатива, Нзегова неопходна потпора, Н>егов тако потребан потстрек и елан. Свуда, у свима правцима нашег политичког, привредног и културног живота осећала се силно и крепко Његова импозантна фигура Вође и Потстрекача, свуда је он делао одлучно и корисно, крчећи нове путеве, отварајући нове видике, правце и перспективе. Н>егови су потези и замаси били историјске снаге и ширине а постигнути резултати обележавају епохе. Отуда је Он најшире, најдубље и најправилније схватио и проценио историјску мисију југословенства и Својим сталним и моћним напорима претворио га у позитивну стварност, поставивши му такве основа' и темеље, да га никад и ништа више не може уздрмати ни поколебати. У широкогрудости Својих схватања, у узвишености и племенитости Своје отмене душе Он није познавао границе. Г редећи за највишим идеалима југословенства, Он је све стављао у службу и подреређивао тој основној идеји Свога живота и Свога стварања. Ради тога великога циља жртвовао је и Свој лични живот и посветио се само добру народа и Отаџбине. Ради тог високог идеала изишао је ван оквира ужег патриотиз1ма и постао у пуном смислу речи народни Југословенски Краљ. Данас Га сви крајеви наше земље оплакују са подједнаком тугом и болом, јер Он је заиста био интимни и стварно општи, заједнички Владалац и Краљ. Оплакују Га исто тако неутешно и све националне мањине, јер Он је био Њихов моћни Покровитељ и заштитник. ЊеГова Светост Патријарх Варнава веома је много ценио „позив учитеља", као и њихову