Општинске новине

Чехословачка Република — Од Сама до Бенеша, —

Овај чланак је био написан пред посету г. д-р Едуарда Бенеша, претседника Чехословачке Републике, Београду и требало је да буде штампан у истом броју у коме су изашли извештаји о тој посети, као допуна извештајима. Међутим, из техничкчх разлога морао је изостати. По ито је јавна акција вођа чехословачке државне и комуналне политике г. г д-р Томаша Масарика, д-р Едуарда Бенеша и д-р Петра Зенкла у тесној вези са животом, политичким значајем и комуналном политиком града Београда, доносимо овај чланак нашег угледног научног писца и јавног радника г. Живана Ранковића, који ће много допринети да се објасне смернице рада и политички дух поменутих репрезентаната Чехословачке и осведочених пријатеља Београда и Југославије. УРЕДНИШТВО

Томаш Г. Масарик, отац и стваралац Чехословачке сматра се да припада тако исто и Краљевини Југославији, коју воли и за коју је у прошлости радио. Чехословачка није само пријатељ Југословена по Томашу Г. Масарику, кога Југословени одувек цене и много воле, и по мукама и невољама које су заједнички Чехословаци и Југословени у прошлости сносили и издржали, као и по склопљеном савезу и стварању „Мале Антанте" (14 августа 1922 год.), која је зачела још у току Светског рата (1914—1918). Чехословачка је уз све то још и сродник, рођак Југославије. Она је сестра Југославије, као значајна грана „Западних Словена", у коју спадају и Пољаци. Чехословачка и )у1ославија упућене су, по свему и у свему, једна на другу. То је разлог да се у детаљу познају, те је стога, у томе циљу и написан овај чланак. „Знано је увек више вољено, него незнано и непознато". I - ДЕО ИСТОРИСКИ ПРЕГЛЕД ЧЕХОСЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ* ПредГовор „... Мала Антанта,** политичка творевина, која данас и заслугом истакнутих југословенских вођа, ужива особит међународни значај и за свакога свога члана иретставља велику вредност. Та творевина има врло чврсте темеље. Њих су створиле не само многе заједничке успомене на минуле борбе за Слободу и заједничке наде у срећну будућност наших народа, него и заједница највиших и најсветијих народних интереса — она наша ватрена љубав према Слободи, коју смо с тешком муком извојевали свима доскора раздвојенчм деловима наших народа. Њих је створио наш заједнички отпор против ма чије и ма какве насилне хегемоније, и експанзивности, и наше подједнако искрено настојање да свим силама радимо на очувању мира, који би омогућио миран и срећан развитак свима народима добре воље. Али, поред свега тога, потребно је да ми ту нашу пријатељску и савезничку заједницу учвршћујемо и продубљујемо бољим узајамним познавањем свега онога што нам може помоћи да узајамно дубље упознамо духовно биће свакога од наша три народа: његове велике народне традиције и идеале, стремљења и смерове. Један од путева, који томе најсигурније воде јесте познавање народне историје. Ту наравно није и не може бити речи о спољашњим појединостима, него о ономе, што можемо назвати дух или смисао историје свакога народа — о основним и главним моментима те историје. Није ми намера да се овде бавим теоретским расматрањима питања у чему треба тра-

* Литература: При изради овога чланка корисно су нам послужили: 1) М. Зечевић — „Историја света", Београд 1880. 2) Др. А. Јелачић — „Чехословачка историја", Београд 1931. 3) Др. Ф. Палацки — „Роп1е$ Кегит Воћеппсагит" (извор чешке историје), Ргаћа 1873—1907. (опсежно дело). 4) Уас1ау У1аЉуој Тотек — »Ро^јез{ Кга1је^те Сеаке", ргеуео 1уап Мер. Јетег81с, 2а^гећ 1899. Друга дела унета су уз текст сваког одељка. ** Бг. Камил Крофта — „ Дух Чехословачке историје", Београд 1937.